Звездине кратке европске екскурзије

Још једна Звездина сезона почиње разочарењем у Европи. Черноморец је наставио свој пут ка групној фази Лиге Европе, оставивши „црвено-беле" да погнутих глава напусте пуну Маракану. До пре неколико година овакав епилог представљао би тешко разочарење, али данас то је реалност нашег најтрофејнијег клуба. Већ годинама црвено-бели не успевају да се пласирају у групну фазу европског такмичења, а више од две деценије Звезда није ни презимила у Европи. Чињеница да је Звездина екскурзија на старом континенту завршена већ почетком августа заиста одсликава стварно стање ствари.

Посебно је поражавајућа чињеница да клуб са Маракане није успео да се последњих шест година пласира у групну фазу такмичења. Након очајне сезоне у Лиги Европе 2007. године када су у групној фази завршили на последњем месту без освојеног бода, „црвено-бели" су наредних сезона отишли још неколико корака уназад.

Сезона 2008/09. представља можда и прекретницу у Звездином суноврату, не само на европској, већ и на домаћој сцени. Нова амбициозна управа за тренера је довела прослављеног Здењека Земана, а доведен је и великин број, како се испоставило, преплаћених играча сумњивог квалитета. Те сезоне Звезда је елиминисана у последњем колу квалификација за Куп УЕФА и то од кипарског Апоела. Може се рећи да је елиминација „црвено-белих" била шокантна имајући у виду да је у перцепцији домаће јавности у то време кипарски фудбал био далеко иза српског. Кипрани су у двомечу међутим наговестили касније успехе и доказали да је српски клупски фудбал већ изгубио корак и са овом земљом.

У двомечу Звезда није изгубила, али није ни победила. На Кипру је било 2:2, у реваншу на Маракани исто, с тим што је Апоел био бољи противник а Милијашу је признат погодак из слободног ударца иако лопта није прешла гол линију. У продужецима Звезда је постигла погодак из пенала (такође Милијаш) и имала играча више и резултат који води у Куп УЕФА, али је два минута пре краја Миросављевић угасио све Звездине европске наде. У то време се пораз и елиминација од кипарског представника проглашавао за највећу Звездину срамоту на европској сцени, не слутећи да наредне сезоне доносе још срамније резултате.

Сезона 2009/10 требало је да представља нови почетак посрнулог клуба. Претходна управа је прва изнела запањујуће податке о астрономском дугу Звезде који је тада званично био већи од 20 милиона евра, без плана његовог санирања. Управа на челу са Владаном Лукићем оформила је тим са минималним буџетом који можда није био толико квалитетан колико борбен.

Европска авантура почела је у другом колу квалификација за Лигу Европе против Рудара из Велења који у оба меча савладан. Први шок за „црвено-беле" следи у трећем колу квалификација када на гостовању против Динама из Тбилисија Звезда глатко губи утакмицу са 2:0. Тадашњи тренер Владимир Петровић Пижон са дефанзивном тактиком није успео да изивуче бољи резултат од објективно слабијег противника.

У реваншу на Маракани виђена је можда и најбоља представа Звезде у претходних неколико година, када је након доста преокрета клуб са Маракане добио утакмицу са 5:2 и пласирао се у наредну рунду. Навијачи су победу славили као да је у питању пласман у финале овог такмичења, а играчи су исказали борбеност какву претходних неколико генерација Звезде није имало.

Последње коло квалификација донело је чини се противника по мери Звезде. Славија из Прага је озбиљна екипа али не и несавладаива. Овде је поново Звезди главе поново дошла тотално погрешно постављена тактика као и индивидуалне грешке одбране, пре свега Туторића који је понео титулу трагичара. У Прагу Звезда је изгубила глатко са 3:0. Тренер Петровић је, и поред лошег искуства из Тбилисија у претходном колу, поново поставио веома дефанзивну тактику у којој је приоритет било сачувати сопствену мрежу. Тада су на површину испливале све слабости, не само Звезде, већ и српских фудбалера уопште. Познато је да чување резултата није јача страна српских фудбалера који за разлику од рецимо Италијана, немају концентрацију ни стабилност да се бране на дужи период.

Било је само питање времена када ће се такав систем игре урушити, а урушио се већ у 36. минуту када је Звездин бункер пробио Шенкерик. Чешки тим је без проблема контролисао утакмицу, Шенкерик је у 64. минуту искористио је скандалозну грешку Туторића и дуплирао је предност свог тима. Катастрофу Звезде употпунио је Станислав Вичек у 81. минуту. Трагичар меча је можда био Туторић који је очајно реаговао у одбрани код сва три гола, али одговорност је и на остатку тима који није успео да склопи једну озбиљнију акцију, као и на тренеру који је покушао декадентном „зихерашком" тактиком да избори позитиван резултат.

Реванш у Београду био је друга прича. И овде је популарни „фактор Маракана" дошао до изражаја. Играчи су упијали сјајно навијање са трибина, били су борбени, играли су офанзивније и до полувремена су имали предност од 2:0. У наставку ипак није било снаге и квалитета за тотални преокрет јер је Вичек голом обезбедио пласман Славије у Лигу УЕФА.

Оно што су се навијачи и медији питали је зашто Звезда тако није играла и у гостима. То је питање на које и даље нема одговора и које ће се често и у будућности постављати. Јасно је да је Звезда елиминисана због катастрофалне партије у првом мечу, али то су ситуације које су се понављале и раније и које се и данас понављају.

Ни наредна сезона 2010/11. није донела ништа добро на европском плану. „Црвено-бели" су елиминисани од Слована из Братиславе највише захваљујући поразу на Маракани од 1:2. У реваншу трагичар је био Славољуб Ђорђевић који је на самом почетку утакмице постигао аутогол. Каду је у 73. минуту успео да затресе мрежу Словака доневши наду да би "црвено-бели" могли да дођу до резултата који би им обезбедио продужетке. На жалост, Звезда је до краја утакмице била безопасна без озбиљније шансе да угрози гол противника. Славољуб Ђорђевић, осим што је постигао аутогол зарадио је и црвени картон због кошкања са противничким фудбалером, а овај играч касније је направио и катасрофалну грешку у вечитом дербију када је Партизан тријумфовао на сред Маракане.

Под Робертом Просинечким Звезда је започела своју европску сагу у сезони 2011/12. Први противник није био велики изазов. Звезда је екипу Вентспилса прво савладала у гостима са 2:1, да би на Маракани „црвено-бели" прегазили летонског представника са 7:0. Не памти се када је Звезда била тако доминантна пред својим навијачима. Коначно се стекао утисак да је агонији клуба коначно дошао крај.

Та нада је урушена већ на наредној европској препреци када је Звезда за противника извукла Француски Рен. Већ на првој утакмици на Маракани је било јасно да од пласмана у Лигу Европе нема ништа. Звезда је голом Кадуа из пенала повела са 1:0, али брзоноги Французи су стрпљиво чекали шансу и преокренули резултат у своју корист тријумфоваши са 2:1.

У реваншу је виђен један од најтежих пораза Звезда још од катастрофе против ПСВ-а 2004. године (када је у реваншу Звезда изгубила са 5:0). Звезда је у Рену изгубила са 4:0 и то је имала среће јер је победа француског тима могла бити још убедљивија. И овде су се видели сви недостаци који су обележили раније генерације Звезде. Анемична и плашљива игра, велики број грешака одбране, безидејност везног реда, несналажљивост нападача, неискуство и ирационалне одлуке, све то је „красило" игру Звезде на важном европском мечу.

Најближа пласману у групну фазу Лиге Европе Звезда је биле у прошлој сезони. Квалификације су почеле утакмицом против белоруског Нафтана. У првом мечу Звезда је успела да прокоцка невероватну предност од 3:0, да би крајњим напором успела да на крају ипак тријумфује са 4:3. Невероватни падови у Звездиној игри могли су да доведу до тоталног преокрета на мечу. Неки голови су примани тако наивно као да је у питању нижи ранг такмичења а не борба за Европу. Поједини играчи су театралним падовима у којима су тражили фаулове доводили екипу у опасност. И даље нашим најпопуларнијим клубовима, Звезди и Партизану, није јасно да оно што им се свира у домаћем првенству, неће да им се свира и у Европи. Звезда је то платила са једним голом након катастрофалне грешке Крнете.

У реваншу је виђена иста слика из претходног меча. Звезда је до 15. минута головима Касалице и Димитријевића већ имала предност од 2:0 и све услове за убедљиву победу. Необјашњивим падом у игри „црвено-бели" су допустили противнику да постигне три гола и да буду на домак чуда. Вешовић је голом у 90. минуту успео да изједначи резултат на 3:3 и донекле спасе част клуба.

Нешто бољу и стабилнију игру Звезда је приказала против Омоније са Кипра. На оба меча није било голова па је Звезда прошла даље након пенала. Овога пута се није поновила ситуација као против Апоела четири године раније када се подценио кипарски представник.

Последња препрека Звезде била је Бордо. Свима су још били свежи ожиљци из Рена где је Звезда доживела катастрофу, а многи су прогнозирали још гори резултат против Бордоа који је реномиранији противник. У међувремену је дошло и до промене тренера па је Просинечког заменио Саша Јанковић. Прва утакмица на Маракани завршена је без голова, а Звезда је демонстрирала сјајну тактику, борбеност и дисциплину каква дуго није виђена. Резултат је давао наду да би „црвено-бели" могли да изненаде у реваншу.

У Бордоу клуб са Маракане играо је храбро, чврсто и дисциплиновано. Таква игра награђена је пред крај полувремена када је далекометни ударац Младеновића ушао у мрежу Француза. У наставку Звезда ипак није успела да сачува предност. Одбрана се сломила под налетима Бордоа који су са два гола Гуфрана и Жусија у 71. минуту дошли до предности. У последњих 19 минута Звезда се поново отворила и нападала. Налети „црвено-белих" дали су резултат у последњем минуту судијске надокнаде када је Микић, након центаршута, искористио гужву у шеснаестерцу противника и затресао мрежу.

Шок од гола више је изгледао погодио Звездине играче него Французе. „Црвено-бели"су морали да издрже мање од једног минута да не приме погодак. Наизглед једноставан задатак био је претежак за клуб са Маракане. Након катастрофалног ипсуцавања Максимовића, и ирационалне одлуке Бајковића да излети на ивицу шеснаестерца, где је фаулирао Обарнијака, Бордо је имао пенал који је искористио Обарнијак. Сви Звездини снови срушени су за мање од 60 секунди.

Недостатак среће, један од омиљених алибија поражених, овде не може да се узме као аргумент. Звезди ово није био први гол који примају у последњим тренуцима меча (сетите се Ренџерса, Милана, Апоела, Стразбура и многих других утакмица).

Не само да примљени гол против Бордоа није резултат недостатка среће (јер се лопта није одбила и волшебно завршила у голу Бајковића), тај погодак је само резултат свих недостатака свих генерације Звезде у последњих 20 година. Код тог гола није било довољно храбрости, смирености, стабилности, рационалности, снаге, жеље, воље. Такве голове не примају екипе које желе да се такмиче у Европи, такве поготке примају тимови који се плаше победе. Кроз тај погодак види сва агонија клуба која траје не само последњих пет, већ последњих 15 година. Двомеч против Черномореца само је наставак тог низа, а чини се да се још дуго времена неће видети светлост на крају тунела.