Максимир није баук

Дејан Савићевић, учесник дуела између Хрватске и Југославије 1999. године на Максимиру, када су се тадашњи „плави" пласирали на Европско првенство и истовремено ускратили Хрватима ту могућност. Максимирски мук, настао по окончању меча који је завршен ремијем, још је дубоко урезан у памћење ондашње спортске јавности.

О паралели између те утакмице и ове која нам предстоји, о количини набоја која се осећала тада и ове која се осећа сада говорио је популарни Дејо за Јутарњи лист.

"Мислим да је прошао набој који је био 1999. године, те да је сада много мање изванспортских тензија. Верујем да ће хрватска влада, власт, полиција у сaрадњи сa фудбалским савезом осигурати квалитетне услове да све прође у спортској атмосфери. На крају, мислим да је добро да су се фудбалски савези договорили да не буде гостујућих навијача".

Дејан Савићевић, занимљиво, не верује да су навијачи превелика предност хрватског тима.

„Навијачи у почетку утакмице створе одређени притисак, а после кад одмерите супарника све то нестане. Максимир је стадион великих димензија, са атлетском стазом, навијачи нису одмах уз травњак и тамо и не може да се направи онај жестоки навијачки притисак. Бар сам ја тако доживљавао атмосферу на таквим стадионима. Одговарало ми је да играм на таквим гостујућим теренима".

Према мишљењу многих, Хрватска је изразити фаворит. Савићевић не иде баш тако далеко.

„Хрватска је фаворит, али тешко је прогнозирати такве дуеле. То вам је некако као Милан–Интер. За Србију је загребачки двобој у неку руку одлучујући и зато мислим да ће то бити добра утакмица јер се српска екипа неће бранити, неће бити места стриктним тактичким замислима."

О предностима Хрватске, односно Србије...

„Хрватска је имала врло добар старт у кваилификацијама, предност је домаћи терен и навијачка подршка, а то јој све даје веома битну и корисну мирноћу. Са друге стране, Србија је лоше кренула, имала је слабије резултате у досадашњим квалификацијским дуелима и сада је у ситуацији да мора у свакој следећој утакмици да иде на победу, ловити позитиван резултат. А то је веома тешко".

Притисак младих Михајловићевих играча, сматра Савићевић, није исти као онај који су осећале старије генерације које су играле у „тешким временима".

„Ове млађе генерације не могу да осете такав притисак и набој као старије генерације које су играле утакмице у тешким временима. Од рата је прошло доста времена, а многи су рођени кад се то зло догодило. Међутим, сви би они требало да имају довољно спортских мотива."

Најбољи у оба табора...

„Од Хрватских играча по мом укусу су Лука Модрић, Марио Манџукић, Никица Јелавић и Даријо Срна, док су код Срба Бранислав Ивановић, Матија Настасић, Александар Коларов, Никола Ђурђић и Филип Ђуричић".

На молбу да упореди садашњи тим Хрватске и онај из 1998. године, Савићевић је рекао:

„Много је јача она из 1998. године, која се окитила трећим местом на Мундиалу. Ова тек треба да се докаже, да има учинак бољи од њих", закључио је Михајловић који је додао да је највећа грешка Хрватске на поменутој утакмици то што се радовала и пре саме утакмице.