"Божја рука" и остале судијске грешке

У данима када УЕФА и ФИФА и даље расправљају да ли је потребна да се уведе гол-технологија, фудбалске судије су, чини се, на најтежим искушењима до сада.

Грешке се јављају из утакмице у утакмицу, а оптужбе на њихов рачун све теже. Случај судије Клатенбурга који је катастрофално делио правду на мечу између Челсија и Манчестер Јунајтеда само је последњи у низу. У том случају су контроверзне одлуке довеле и до оптужби за увреде на расној основи, а како се ствар запетљала, није сигурно како ће се завршити.

Ипак, нису Клатенбургове одлуке ни прве ни последње, а ни најбизарније у фудбалу.

Старије генерације се вероватно сећају Светског првенства 1978. године у Аргентини када су се у групној фази сусрели Бразил и Шведска. По истеку 90. минута, при резултату 1:1, Бразил је извео корнер, Зико скочио и постигао гол.

На опште чуђење, велшки судија Клајв Томас поништио је погодак јер је у тренутку док је лопта летела у шеснаестерац свирао крај меча. Треба напоменути да у том тренутку није прошло ни десет секунди више од регуларног времена.

Бизарни моменти са судијама у главној улози виђени су и на Светском првенству у Шпанији 1982. године када су се у Севиљи, у полуфиналном мечу, сударили Француска и тадашња Западна Немачка. Тада је холандски судија Чарлс Корвер донео једну од најгорих одлука у историји фудбала.

При резултату 1:1, француски фудбалер Патрик Батистон излетео је сам пред немачког голмана Харалда Шумахера. Са врха шеснаестерца Батистон је успео да шутне лопту која је отишла тик поред стативе, али Шумахер, који је био у трку, немилосрдно се закуцао у играча и оставио га да лежи без свести.

Батистона је у живот враћало медицинско особље, које га је ставило на кисеоник, а Француз је прошао са два избијена зуба и потресом мозга. Судија Корвер такав старт немачког голмана није чак окарактерисао као фаул. Немци су успели на крају да савладају Французе и пласирају се у финале Светског првенства.

За разлику од судијских грешака које сваком нормалном навијачу сметају, постоји једна грешка на коју скоро сви прави љубитељи фудбала гледају са наклоношћу. То је, наравно, четвртфинале Светског првенства 1986. године у Мексико Ситију, када су се састали Аргентина и Енглеска. Са те утакмице остала је упамћена Марадонина „Божја рука", којом је дао гол „Албиону". Гол руком превидео је судија из Туниса Али бин Насер, због чега је остао у лепом сећању многим навијачима, наравно не и Енглезима.

Енглези су оштећени и 1994. године у Ротердаму, у квалификацијама за Светско првенство у САД. Енглезима је тада требала победа, и можда би били близу циља да је немачки судија Карл-Јозеф Ашенмахер досудио пенал за Острвљане. Ситуација је била чиста, Дејвид Плат је сам излетао пред голмана, Куман га је оборио с леђа.

Чекао се само судијски звиждук. Немачки арбита је тада, на изненађење свих, досудио слободан ударац ван шеснаестерца, а Кумана не само што није дао црвени, већ му није дао ни жути картон. Холандија је на крају тај меч добила са 2:0.

Јасно је да је фудбал данас много бржи него раније, и да је судијама све теже да разлуче да ли су фудбалери фаулирани или само симулирају. Многи фаулови приметни су тек после успорених снимака, и снимања из свих углова. Ипак, на мечу између Бразила и Турске, на Светском првенству у Јапану и Јужној Кореји 2002. године, то није био случај.

У том полуфиналном мечу турски играч Хакан Унсал добио је жути картон када је лоптом погодио Ривалда. Бразилски играч стајао је крај корнер заставице, чекао лопту, Унсал је шутнуо ка њему и погодио га у ногу, а Ривалдо се ухватио за лице, пао на земљу и симулирао да је погођен у главу. Ривалдо је награђен за ову глуму тако што је противничка екипа остала са играчем мање.

Тотенхем је тек ове сезоне после више од две деценије победио Манчестер Јунајтед на Олд трафорду, али до тога би дошло и раније да је 2005. године лондонском клубу признат погодак. Утакмица је била без голова, када је на истеку 90. минута Педро Мендез са пола терена шутуо лопту ка голу Јунајтеда.

Чувар мреже „ђавола" Рој Керол, катастрофално је интервенисао и испустио лаку лопту. Она је ушла скоро читав метар у гол пре него што је Керол успео да је избаци. Судије су остале неме, гол није признат, меч је завршен без голова. Иначе, овај меч је судио сад већ озлоглашени судија Марк Клетенбург.

Енглески судија Грејем Пол очигледно је био у свађи са математиком на када је на Светском првенству у Немачкој судио меч између Аустралије и Хрватске. На том мечу Пол је репрезентативцу Хрватске Јосипу Шимунићу дао три жута картона пре него што му је показао црвени картон.

Ако је Грејем Пол био у свађи са математиком, линијски судија Најџел Банистер је био у свађи са видом. Овај линијски судија је на мечу Чемпионшипа (друге енглеске лиге), између Ридинга и Вотфорда, сигнализирао главном судији да је био гол, иако лопта није била ни близу гол-линије.

Овај поклон добио је Ридинг. После корнера и велике гужве и напуцавања лопте, фудбалери Вотфорда успели су да избију лопту из свог шеснаестерца. На изненађење свих, главни судија Стјуарт Атвел, на асистенцију линијског судије, показао је на центар. На крају је утакмица завршена резултатом 2:2.

Енглезима је у горком сећању остао и судија Хорхе Ларионда који им није признао чист погодак на мечу против Немачке на Светском првенству у Јужној Африци 2010. године. После сјајног шута Лампарда, лопта се одбила од пречку, пала скоро метар иза гол-линије и изашла напоље. Очигледан гол није признат, а Немачка је добила меч са 4:1. После ове утакмице приче о увођењу технологије „гол-линије" постале су интензивније.