Мурињо каквог нисте видели

Кад Мурињо проговори, то аутоматски постаје огромна вест. Његов променљиви, некад охоли а некад улагивачки однос према медијима подједнако изазива пажњу као и све оно што његови тимови раде на терену.

"Посебни", који је свој надимак, свакако, заслужио поставши прошле сезоне једини тренер који је у три најјаче еверопске лиге био првак (уз то је и два пута, са Портом и Интером, био првак Европе), дао је интервјуу за Си-Ен-Ен. Португалски стручњак је, по ко зна који пут, истакао да ће његова наредна професионална станица бити поново Енглеска, али и да је његов друштвени живот највећа жртва тренерског посла.

За Муриња, а ово је посебно занимљиво, Фергусон остаје "тренер свих тренера".

"Ако мене питате, Сер Алекс је Шеф (Газда). Зовем га 'Шефом' јер је он тренер свих тренера. Надам се да ће, када се ја будем вратио у енглески фудбал, он и даље бити тренер Манчестер Јунајтеда", рекао је Мурињо, кога је јуче председник Реала Флорентино Перез назвао "највећим тренером" и да је Реал срећан што има уговор са њим до 2016. године.

Дакле нова-стара Португалчева дестинација биће Премијер лига. Питање остаје: "А где тачно?"

"Не размишљам још о томе, поготово што имам још четири године уговора са Реалом. Када сам потписивао за Реал, урадио сам то зато што је то био једини клуб у који сам желео да дођем, само ми је Реал био у глави. Енглеска ће бити једина опција кад завршим са Реалом из много разлога, али не знам када ће то бити. Сад сам срећан што сам тренер најбољег клуба на свету", рекао је Мурињо.

Познато је да Мурињо поседује кућу у Лондону, као и да је у сјајним односима са власником Челсија Романом Абрамовичем. Односи Муриња и Челсија заиста јесу одлични, што потврђује и долазак Мајкла Есијена на "Сантјаго Бернабеу" у последњим тренуцима прелазног рока.

"Често сам у контакту са Челсијем. Ево, последњи пример је Есијен. Хтео је да оде у други клуб, али узео сам телефон и рекао да ће се 'пријатељ за то побринути', и они су тако и поступили", испричао је тренер Реала.

Мурињо је освајао титуле првака Енглеске, Италије и Шпаније (али и Португала са Портом) са Челсијем Интером и Реалом. По томе је јединствен у Европи. Али, упркос таквим успесима, али и свакодневним задовољствима које доноси његов статус, Мурињо није потпуно срећан. Посао, који му је толико дао, много му је и узео. Терет популарности не пада тешко само онима који га не осећају.

"Мрзим свој друштвени живот. Мрзим то што не могу да будем 'обичан' отац детета који иде на његове фудбалске утакмице и да будем са осталих 20 очева који гледају своје синове како се боре. Одем на утакмицу свог 12-годишњег сина, јер то желим и тако треба да буде, али онда ми прилазе људи и желе да се сликају са мном, да узму аутограм. Има и оних који ме вређају и вређају мог сина", изјавио је Мурињо.

Мурињо је велики тренер, али не само због онога што ради на тренингу, на утакмицама, у психолошкој припреми својих фудбалера... Мурињо је велики тренер јер свакој утакмици прилази са максималним нивоом посвећености и пожртвованости, зато што је спреман да сав притисак јавности и непријатељски настројене публике преузме на себе.

Отуд и његове несумњиво непримерене изјаве, понашање преко сваке мере неприхватљиво на фудбалским теренима, инциденти и контроверзе. У седмици када се свет радује новом "Ел Класику", сви се поново сећају ситуације у којој Мурињо, у недостатку адекватнијег израза, гура свој прст у око Тита Виљанове, тада помоћника Пепа Гвардиоле а сада шефа струке Каталонаца.

Такво понашање неумитно изазива огороченост и одбојност одређеног дела јавности, али Муриња то не брине претерано.

"Мислим да је све то нормално, јер људи верују да ме знају, а не знају ме. Људи знају тренера, оног који води утакмицу 90 минута. А ја нисам на терену да бих се забављао, већ да радим свој посао. Фудбал је мој посао, ја сам на терену да бих побеђивао. Ја сам на терену и живим утакмицу и у сваку утакмицу улазим као да ми је последња у каријери. Људи ме посматрају и виде оно што желе да виде", рекао је Мурињо.

"Утакмица се не завршава на терену, већ се наставља и на конференцијама за штампу. Све је то утакмица", изговорио је Мурињо оно што је свима који фудбал прате макар и спорадично већ одавно постало јасно.

Ово је "јавни Мурињо", онај који води фудбалску екипу и живи и издржава своју породицу од тога. Мурињо тврди да је он, заправо, чиста супротност.

"Људи ме не знају као породичног човека, као пријатеља, не знају моје односе са људима запосленим у клубу, са играчима. Не кажем да су људи у заблуди, већ да ме само гледају погрешним очима", инсистира Мурињо.

Иако се, као сада, понекад жали на свој посао, Мурињо не намерава од њега да одустане. Напротив, Мурињо жели да буде тренер још најмање 20 година.

"Волео бих да са породицом нормално шетам улицама као обичан свет, али не могу. У приватном животу сам потпуно другачија особа. Чувам правог себе за особе које ме окружују, за породицу. Надам се да ћу онда када завршим каријеру имати још коју годину да будем обична особа, јер планирам да радим до 70. или 75. године", рекао је Мурињо, који ће у јануару напунити 50 година.