Енглеско проклетство са 11 метара

Пенали су постали проклетство, не само енглеских фудбалера, већ целе нације. Синоћ, после размене удараца са 11 метара против Италијана , „горди албион" је по ко зна који пут у историји испао са великог такмичења.

Чињеница је да су „азури" били бољи и у регуларном делу, али у постојале су ситуације на претходним такмичењима у којима су Енглези, и поред сјајне игре на терену, испадали после једанаестераца.

Зла коб, недостатак среће, проклетство, или обична деконцентрација, али чињеница је да је „горди албион", у последње две деценије чак шест пута испадао после лошијег извођења пенала.

Све је почело још 1990. године на Мундијалу у Италији. Сјајну генерацију Енглеза предводио је Пол Гаскојн, док је са клупе репрезентацијом маестрално управљао легендарни Боби Робсон. Иако оспоравани, Енлези су на овом такмичењу упели да се домогну полуфинала где их је чекао стари ривал - Немачка.

Немци су први дошли у вођство од 1:0 у 60. минуту, да би десет минута пред крај изједначио Линикер. После два продужетка меч су одлучивали пенали.

Енглези су добро отворили серију, Линикер, Бредли и Плат су постигли голове, али Немци су такође били без промашаја. На ред онда долази Стјуарт Пирс чији шут брани Бодо Илгнер. Крис Водл је само потврдио пролаз Немаца у финале, када је шутнуо високо изнад гола. Треба поменути да су за Немце Бреме, Матеус, Ридл и Тон били непогрешиви.

Нација је била у шоку јер је сјајној репрезентацији мало фалило да се нађе у финалу Мундијала, први пут после 24 године. Нису ни слутили да је пенал серија у Италији само почетак агоније.

Шест година касније, 1996. године, Енглези су организовали Европско првенство. Екипу је предводио Тери Венејблс, и то је била последња шанса да се једна сјајна генерација „гордог албиона" коначно окити великим трофејом. Занимљиво је да је у четвртфиналу Енглеска прошла Шпанију после бољег извођења једанаестераца.

Онда полуфинале поново против Немачке. Утакмица је била слична оној какву су два велика противника одиграла у Италији шест година раније. На жалост Енглеза, и исход је био исти.

Енглези су први дошли у вођство, и то у трећем минуту поготком Ширера. Немци су узвратили већ у 16. минуту преко Кунца. Рововска битка вођена је у 90 минута регуларног тока и у два продужетка. На крају опет на ред долазе пенали.

Овога пута Енглези су сјајно парирали Немцима. Смењивали су се Ширер, Плат, Пирс, Гаскојн и Шерингем. У стопу су их пратили Хаблер, Штрунц, Ритер, Циге и Кунц. Ни Дејвид Симан са једне, нити Андреас Кепке са друге стране нису успелвали да зауставе шутеве.

На ред је дошла шеста серија. Лопти је пришао Герет Саутгејт, циљао, опалио, али Кепке је успео да одбрани ударац. На Вемблију мук. А каква је тишина тек била када је Мелер постигао кључни погодак за своју репрезентацију, то је неописиво.

Ако су пенали 1990. године погодили целу нацију, пораз у полуфиналу Европског првенства у сред Лондона, и то од Немаца, оставио је дубоке трауме и на играче и на навијаче. Слика у којој Саутгејт плаче „ко киша" а теше га саиграчи остала је најупечатљији детаљ целог турира.

Ни ту није био крај мукама Енглеза. Само четири дана касније Немачка је поново на сред Вемблија постала шампион Европе и додатно насула со на рану енглеских навијача.

Љубитељи фудбала на Острву нису имали времена да се опораве од шока када је само две године касније у Француској на Светском првенству 1998. године, дошло до нове катастрофе. У осмини финала „горди албион" играо је против великог дужника, репрезентације Аргентине.

Енглези нису могли да забораве пораз у четвртфиналу 1986. године када је Марадона на једном мечу постигао „гол века" и гол „божјом руком". Уместо наплате дугова, 1998. године Енглези су успели само да уђу у још већи минус.

У осмини финала виђена је невероватна утакмица две репрезентације у којој су сви голови пали у првом полувремену. Аргентинци су повели у шестом минуту преко Батистуте из пенала. Само четири минута касније изједначује Ширер, такође са пенала. У 16. минуту Овен доводи Енглезе до вођства од 2:1, да би у последњем минуту полувремена Занети поравнао на 2:2. После другог полувремена и два продужетка резултат се није мењао, поново су на ред дошли пенали.

Ноћна мора се трећи пут поновила Енглезима. Аргентина је прва отворила пенал серију, поготком Бертија, узвратио је Ширер, да би већ у другој серији дошло до проблема. Дејвид Симан је зауставио ударац Ернана Креспа, али је Пол Инс пропустио шансу да донесе предност Енглезима, када је Карлос Роа одбранио његов ударац.

У две наредне серије за Аргентинце су погађали Верон и Гаљардо, док су за Енглезе били сигурни Мерсон и Овен. Онда је дошла одлучујућа, пета, серија. Ајала је без проблема поготком притисак пребацио на противника. Том притиску је подлегао Дејвид Бати који није успео да погоди кључни ударац. Енглеска је трећи пут са великог такмичења избачена после пенала.

Агонија се наставила и на Европском првенству у Португалији 2004. године, када је „горди албион" елиминисан у четвртфиналу од домаћина. Поново су Енглези играли сјајан меч који је завршен резултатом 2:2.

Енглези су голом Овена у трећем минуту повели са 1:0, Поштига је изједначио седам минута пре краја утакмице. У продужецима виђена су још два поготка. Руи Кошта је у 110. минуту довео до предности Португалце, док је пет минута касније узвратио Лампард. Опет пенали.

Овога пута улога трагичара припала је Дејвиду Бекаму. Популарни Бекс је очајним ударцем послао лопту високо изнад пречке и то у првој серији, док су Португалци кикснули у трећој серији када је промашио Руи Кошта. Победник је одлучен тек у седмој серији када је ударац Васела одбранио голман Рикардо. Чувар мреже Португалије је одмах затим стао на белу тачку, и савршеним ударцем савладао Симана и послао Енглезе кући.

Енглеска јавност је још после пораза у полуфиналу 1996. говорила о недостатку среће када су у питању пенали, али овога пута и медији и навијачи су говорили о проклетству пенала.

Нова мука Енглеза уследила је само две године касније на Мундијалу у Немачкој, против истог противника који их је елиминисао прошли пут, Португалије. Пенал серија 1. јула 2006. године остаће упамћена као најгора у историји енглеске репрезентације. Две екипе су одиграле меч без голова.

Када су на ред дошли пенали, фудбалери „гордог албиона" већ су погнули главе знајући шта их чека. Од четири пенала колико су извели, гол за Енглезе дао је само Харгривс и то у другој серији. Ударце са 11 метара промашили су Лампард, Џерард и Карагер. Ни Португалци се нису прославили. Имали су два промашаја, Виане и Петита, док су погађали Симао Поштига и Роналдо.

И тако долазимо до последњег пенал-бродолома Енглеза који је на прогаму био у недељу увече када су елиминсани у четвртфиналу Европског првенства од Италије. Све је лепо кренуло за „гордог албиона", чак су Италијани први прмашили пенал. Али онда је на ред дошао велики Пирло који је својом „пањенком" тотално пореметио енглески тим.

Прво је Јанг распалио по пречки, да би Ђиђи Буфон ухватио живу лопту. Нова пенал-катастрофа Енглеза је запечаћена.