Миљанићу у част

За Миљана Миљанића су говорили да је око своје мисли окупљао фудбалске заљубљенике. У уторак су се у Београду поводом одавања почасти тренерској легенди Европе окупили и пријатељи и поштоваоци.

„Штета је да се срећемо оваквим поводом, али то само говори колико је људи ценило његов рад", каже Сафет Сушић, селектор репрезентације Босне и Херцеговине.

„Када год сам га виђао било ми је непријатно да му се јавим јер знам да смо га разочарали на Светском првенству 1982, али он то никада није рекао. Имали смо страшан тим и само ми играчи смо криви што нисмо више направили."

Сушић је у Београд дошао у друштву Ивице Осима, последњег селектора велике Југославије, репрезентативца Фарука Хаџибегића...

Срдачни поздрави и присећања на заједничке тренутке били су толико очигледни.

Драган Џајић је седео до Ивице Осима у првом реду, где су још били и представници Реал Мадрида:

„Највећа Миљанова особина јесте да је он за собом остављао људе који су могли да га наследе. Он је своје знање преносио на друге и чинио их бољим."

„Велику захвалност дугујем Миљану Миљанићу", каже Иван Гудељ, репрезентативац у Миљанићево доба.

„Био је велики зналац али и велики стручњак. Имао је велико поверење у играче а ја сам са 22 године у Бугарској био најмлађи капитен у историји репрезентације Југославије."

„Тешко да ћемо ми успети да на простору бивше Југославије створимо тако значајне тренере и спортске раднике какав је Миљанић био. И то је једно врло значајно питање. За доброг спортског радника, тренера и играча потребно је од 10 до 15 година. Ми више не дајемо време људима да постану добри у овом послу."

Реал Мадрид, са којим је Миљанић освојио два првенства и Куп Шпаније, у Београд је послао Амара Амансија, капитена из врмена када је „Чича" био тренер краљсвског клуба.

„И данас је лако разумети колики је Миљанић био визионар."

Амансио је био један од говорника током комеморације. Посебно је било упечатљиво опраштање Владице Поповића:

„Припала ми је најчаснија али и најтужнија дужност да се у име Црвене звезде и своје лично име, драги куме, опростим од тебе. Ако се за једну личност може рећи да је био симбол фудбала, онда је то Миљан."

Медијима је некако најинтересантнији био Ивица Осим. Са посебним уважавањем говорио је о Миљану Миљанићу.

„Овде нико није морао да добије позив да дође. Овде су из свих крајева Југославије дошли да би одали признање Миљану. Он је некако више водио рачуна о томе како неки играч размишља о фудбалу, јер је ово игра у којој мораш и мозак да укључиш, за разлику од вас новинара који причате шта који играч вози, ко му је девојка...Успео је да образује многе у фудбалу."

У име Уефе говорио је члан Извршног комитета Миртеа Санду, а као изасланик председника Фифе причао је Влатко Марковић.

Од Миљанића се у име породице опростила Весна Југовић, сестирчина Миљанићеве супруге.

"Миљан је, осим фудбала, највише волео своју породицу... Као најбољи пример његове величине нека послужи сцена из једне утакмице у Билбаоу, када су навијачи домаћег тима, имајући у виду тензије између Баскије и Кастиље, звиждуцима дочекали фудбалере Реала, а када је Миљан изашао на терен, уследио је аплауз."

На сахрани су били и легендарни тренер Ивица Осим, фудбалери из БиХ Фарук Хаџибегић, Сафет Сушић, Душан Бајевић, Предраг Пашић, из Хрватске председник тамошњег фудбалског савеза Влатко Марковић и фудбалери Ивица Шурјак, Иван Гудељ и Славен Замбата, а из Црне Горе Дејан Савићевић.

Осим представника Црвене звезде, Реала из Мадрида - чију је делегацију предводио Емилио Бутрагењо, европске и светске фудбалске федерације (УЕФА и ФИФА) и Фудбалског савеза Србије, сахрани су присуствовале легенде српског фудбала: Драган Џајић, Драгослав Шекуларац, Драган Стојковић Пикси, Синиша Михајловић, Владимир Петровић Пижон, Дејан Станковић, Дејан Петковић, као и председници Црвене звезде и Партизана Владан Лукић и Драган Ђурић.

Комеморацији у Скупштини Града присуствовао је и министар полиције Ивица Дачић, док је на сахрани био председник Србије Борис Тадић.