Балада о Милошу Красићу

Милош Красић је данас тамо где се најмање очекивало. Поготово ако се погледа где је био пре годину дана.

У време док се китила јелка за дочек 2011. године плавокоси фудбалер сматран је једним од два најпријатнија изненађења Серије А. Пет голова у полусезони, фантастични дриблинзи и асистенције. Туто спорт је брзо организовао кампању за Милошев надимак. Плава стрела, био је један од њих.

Годину дана касније Милош Красић је незадовољан статусом у клубу али ни клуб се не осећа као да се усрећио овим "браком". Красић заправо у новембру није био ни на клупи а у децембру је одиграо 65 минута у Купу Италије.

Први знаци пада у његовој форми уочили су се крајем прошле сезоне. У Јувеу су то тумачили премором јер је дошао из Руске лиге која се игра од пролећа до јесени што је практично значило да није имао одмора 18 месеци. Међутим, већ се доказао и сматрало се да би око њега требало градити игру.

Нова сезона, нови тренер, нови почетак. Црно-бели су на место тренера поставили играчку легенду и човека који је у групи најталентованијих европских стручњака. Прва ствар која је запрепастила Антониа Контеа била је да Милош не говори италијански.

Изненађење, које су сви у Италији делили, било је увод у питање: "Како је могуће да ниси научио језик када смо имали овде Бату Мирковића и Дарка Ковачевића који су после три месеца могли да се споразумеју?"

Проблем у комуникацији Красић никада није решио. Поготово јер не зна ни енглески. У првој сезони помагао  му је Хасан Салихамиџић као и Здењек Григера, Чех који је Красићу преводио на руски!

Конте је плавокосом фудбалеру забранио да са Мирком Вучинићем говори на српском а како обично бива, један пропуст води до другог. Попут генерације нових тренера и Конте тражи дисциплину до крајњих граница. Хтео је да 27-огодишњи играч дословце спроводи његове жеље на терену.

Или неће играти. А то се управо и догодило.

Међутим, Красић никада није био момак који је склон ултиматумима. То што делује као да га ништа не дотиче и што би се могло описати као нека мешавина површности и незаинтересованости му је и омогућило да се брже него било ко други уклопи у Јувентус.

Али потом је постао жртва свог темперамента.

Милош Красић би за Оскара могао да конкурише само у категорији за најбољу споредну улогу. У филму са срећним завршетком.

Стигао је у Торино после фантастичне полусезоне за ЦСКА у Лиги шампиона где је био један од најбољих стрелаца после прве фазе такмичења. Осим тога, фантастичан је био у репрезентацији Србије. Међутим, нигде није био главни играч. Бар не формално.

За 15 милиона евра, колико је Јуве платио московској екипи, очекујете више од комете-очекујете звезду.

"Не можемо да играмо добро ако нам најбољи играч не игра", рекао је Дел Нери после једног од пораза.

Красић је осетио притисак. Први пут у животу.

Две утакмице суспензије због симулирања пенала су погоршале су слику о њему.

Јувентус је формално Красићу обезбедио све. Добру плату, услове за тренинг, прилику да игра у једном од највећих клубова на свету, учитења италијанског...Логично, третирали су га као одраслог мушкарца.

У Војводини је имао старијег брата у виду Милана Јовановића. У Москви и браћу, у виду бројних српских исељеника, али и другог "оца" Валерија Газаева.

У ЦСКА га је тадашњи тренер Валериј Газаев пазио као своје дете.

"Ево сада сам се чуо са њим", рекао је Милош после телефонског разговора у којем му је казао да је прешао у Јувентус. "Плаче човек...Човек плаче...Воли ме као да сам му син."

Када је Андреј Шевченко стигао у Милан, потпредседник Адриано Галијани је сваке слободне вечери излазио са њим да би причали на италијанском. Потом је то тражио од Паола Малдинија, Алесандра Костакурте...

Репрезентација је такође постајала тужна прича, а Милош се трудио да скине бреме одговорности.

Почетком 2010. године Србија је играла у Израелу. Нови селектор Владимир Петровић одлучио је да капитенску траку да играчу са највише наступа-Милошу Красићу. А Красићу је било готово непријатно. Или боље речено, није се добро осећао у тој улози. На тренингу дан пре утакмице неуспешно је покушао да капитенску траку уступи старијем и искуснијем Марку Пантелићу.

Истина је да Красића желе многи европски клубови. Челси, манчестерски тимови...Можда поново Фенербахче...

Прошле сезоне одиграо је 33 утакмице и у свакој је био у стартној постави. Ове само четири. И вероватно ће се ту завршити.

Овај изузетно талентовани фудбалер никада не би намерно повредио и преварио. Духовит и добронамеран, Милош је момак због којег су буквално плакали када је напуштао Москву:

"Брате, само ја пуштам кишу када одлазим..."

Али несвесно, он није помогао ни себи али ни српском фудбалу. Ниједан играч у иностранству није само име и презиме. Он је тамо и националност.

Где год да оде у јануару, клуб мора да схвати да је Милош Красић и даље тинејџер. Али и он мора да схвати да је време да одрасте. Штета би било да такав момак и такав фудбалер не уради оно што може - да буде главни лик у причи са срећним крајем.