Турска је једноставно била боља, и добро је што нам је узела меру

Кошаркаши Србије изгубили су утакмицу против Турске која је недискутабилно била најбоља у досадашњем делу шампионата.

Изабраници Светислава Пешића нису били на свом нивоу, док је Турска личила на Србију из припремних дуела.

Атаман је одлично припремио меч. Из ранијих утакмица пратио је где су биле највеће мане српске екипе, искористио је то, а његови кошаркаши су готово беспрекорно следили упутства.

Добро је ипак што је Србија изгубила управо последњи меч групне фазе јер ако треба да се учи, сад је било најбоље време да се греши.

Биле су то мале грешке. Оне су се виделе и у претходним мечевима, али је разлика у квалитету са тадашњим противницима била толико велика да ништа није могло да пође по злу. 

Ове ситнице је добро организовани ривал у виду Турске скупо казнио. Сада читав тим треба да се тргне и схвати да им ништа неће пасти са неба.

Турска је боље користила Шенгуна, него Србија Јокића

Кључни дуел на мечу били су Никола Јокић и Алперен Шенгун, два центра сличног стила игре. Обојица воле да имају лопту у својим рукама, да буду креатори игре и доносе одлуке, а подједнако су опасни и у рекету и са дистанце.

По статистици двојице играча, чини се да је турски центар одрадио бољи посао - провео је више времена на паркету, убацио је више поена, ухватио више скокова и поделио више асистенција, али су за то добрим делом заслужни његови саиграчи.

Турска је током времена које је провео на паркету убацила девет поена више од ривала, док је Србија са Јокићем у игри имала седам заостатка.

Шенгун не може да игра леђима испод коша са Јокићем, али је бржи и то је предност (вероватно једина) коју је у потпуности искористио.

Када би му се Никола приближио - играо би један на један, обилазивши га бржим првим кораком или га окретом избацивши из равнотеже.

Мало више простора центар Хјустона кажњавао је шутевима за три поена - убацио је четири тројке из четири покушаја и то му је рекорд каријере на једној утакмици.

Јокић је много више играо леђима, борио се како са Шенгуном тако и са Османијем који је константно био на ивици фаула.

То је захтевало велику потрошњу енергије, па се и то како је меч одмицао кроз умор одразило на његову игру - углавном је бранио простор у одбрани трудећи се да се што мање замори за офанзиву. 

Шенгун је док је био на паркету у сваком нападу био укључен у игру свог тима, док је у великом броју акција имао и контакт са лоптом.

Јокић је, иако је најбољи играч на свету, често бивао изостављен... Тачније, велики број напада завршаван је без да је он учествовао у њима, или му је лопта давана у последњим секундама када друге идеје у нападу није било.

Иако је имао велику минутажу лопта није била код њега па није могао да води утакмицу, а самим тим покаже зашто је најбољи.

Најбољи меч Турске од старта шампионата

Турски кошаркаши били су расположенији за игру. Иако то често не мора да буде пресудно добили су скоро све битне статистичке категорије.

Сви носиоци игре Атаманове репрезентације имали су велику минутажу. Играли су више од 33 минута и сваки од њих дао је одређену врсту доприноса која раније није виђена у тој мери.

Ларкин је одиграо више од 39 минута, забележио је 23 поена, у пикенролу је радио одличан посао са Шенгуном, поделио је девет асистенција и убацио пет тројки из осам покушаја. Играо је утакмицу налик онима из најбољих дана у каријери.

Џеди Осман био је активан подједнако и у нападу и у одбрани, Ерџин Османи играо је изузетну одбрану над српским центрима, а поред тога убацио је 10 поена.

Коркмаз је убацио осам поена без промашаја из игре, а Сипахи је искуством донео ритам Турцима на старту.

Треба нагласити да је ритам меча био јако битан.

Атаманов тим је знао да је Србија у ранијим мечевима на шампионату лоше бранила шутеве за три поена и да нису увек били добри у покривању пикенрол игре.

Погођене тројке на старту и пар лепих акција унеле су самопоуздање ривалу и омогућили му да диктира темпо игре. Иако је Србија играла чвршће него у ранијим мечевима, често није успевала да стигне да направи фаул, а ривал је већ постигао кош.

Повреде и пад форме

Иако су сви били здрави и екипа је одлично изгледала у припремним дуелима, како су дошли у Ригу тако се из меча у меч видело да екипа ипак није она са Олимпијских игара или припрема које је завршила са седам победа само недељу дана раније.

Због повреде мишића, једна утакмица и једна четвртина биле су све што смо видели од душе тима - капитена Богдана Богдановића.

Две утакмице касније, из строја је избачен и Тристан Вукчевић којег је стручни штаб због мање повреде желео да одмори против Турске.

Нова брига за селектора Пешића је повреда најбољег играча на бековским позицијама. Аврамовић има проблема са петом, озбиљност тегоба није још увек позната, али би његово одсуство у неком од наредних мечева био хендикеп сразмеран  одсуству капитена.

То би знатно смањило бековску ротацију која тражи форму од старта турнира. Марко Гудурић је одиграо бољи меч у односу на раније, али се његово искуство није довољно приметило у преломним деловима утакмице.

Василије Мицић има проблем да уђе у форму и чини се да повреда коју је недавно залечио још увек утиче на њега. Нови играч Хапоела много оклева код доношења одлука и то га успорава, као и игру Србије.

Проблем који екипа има су лоши проценти шута за три поена током турнира који су скромних 35 одсто (Турска је, примера ради на 50 одсто). Један од разлога за то је статичност. Често се стиче утисак да се играчи Светислава Пешића не крећу довољно у нападу када им лопта није у рукама. 

Док је Богдановић био у екипи то се није примећивало. Капитен орлова је тип играча који се константно креће када лопта није у његовим рукама.

Користи блокове, отвара се и тако ствара добре шутеве за три поена, али и утрчавањима и "give and go" ситуацијама постиже лагане поене испод коша.

У последњих неколико мечева нам је управо то фалило. Пар пута се десило да бек шутер и крилни кошаркаши стоје у углу и чекају исход напада, а онда када добију лопту при истеку, узму шут који је наметнут и заврши се, често, промашајем.

Време је да се ради

Није селектор Пешић пре почетка Евробаскета без разлога инсистирао да се "смањи хајп".

Понекад непредвиђене повреде, лоши дани и изузетно распуцани противници могу да покваре планове и "убедљиво највећим фаворититма".

Пораз од Турске послужиће као додатни подстрек наредним репрезентацијама које се буду састајале са Србијом јер она више не важи за непобедиву.

Пред тимом Светислава Пешића су два дана одмора у којима ће морати интензивно да ради. Биће потребно да се спреми меч са Финском у осмини финала, али исто тако да се поправљају поменути недостаци без којих ће остваривање највиших циљева бити јако тешко.