Најбржа Катедрала на свету

Поставимо ствари овако. Просечна брзина узлетања путничког авиона данашњице износи између 240 и 320 километара на час. У моменту када, на око 110 метара пре шикане Ретифило, возачи формуле 1 у недељу почну да притискају папучицу кочнице, најбржи међу њима ће се кретати брзином већом од 340 километара на сат. Што је још увек веома споро у односу на 369.9 км/х, колико је у својем Вилијамс БМВ-у, на истој стази 2004. године постигао Антонио Пицонија. Добро дошли на Монцу, Катедралу ауто-мото спорта.

Једна од шест стаза које су чиниле календар прве сезоне формуле 1, 1950. године, је одавно ушла у легенду. У тој легенди су, осим Пицонијине најбрже икад забележене максималне брзине током Ф1 викенда и најбржа просечна брзина свих времена (Хуан Пабло Монтоја, исте 2004. године - 262,242 км/х), најбржа просечна „пол позиција" свих времена (опет ХПМ, 2004 - 259,845 км/х), најмања разлика између првопласираног и другопласираног (0.01 секунда 1971), затим невероватних 0,61 секунде разлике између првопласираног и петопласираног (?!), такође 1971. године, али и духови великих шампиона за које је Монца била последња животна станица, као што су Волфганг Фон Трипс, Јохен Риндт и Рони Петерсон.

Данас је Монца реликт прошлости, успомена на романтичне али и смртоносне дане тркања. Стаза ван свих актуелних шаблона модерне формуле 1, која данас не би имала шансе ни да буде изграђена. Монци је једино битно колико коњских снага се налази иза возачевих леђа, и уопште не пита да ли аутомобил има двоструки или можда продувани дифузор. Монца уосталом, као и сви ми који волимо формулу 1, ни не зна шта је то дифузор. Када би се којим случајем све трке у једној сезони возиле само на Монци, листа светских шампиона би изгледала драматично другачије у односу на актуелну. Јер, у последњих 5 сезона, ни један победник Монце није те године освојио титулу. Штавише, у последњих 20 година, само два возача су успела да у истој сезони победе на Катедрали и освоје титулу. Њихова имена није тешко погодити: Аиртон Сена да Силва и Михаел Шумахер.

И мада Михаел и даље вози, прави Михаел наших дана је један други Немац. Тачно је да је Себ овогодишњу титулу одавно освојио. Ипак, у недељу ће актуелни светски шампион бити озбиљно хендикепиран у односу на бар дванаесторицу возача на стази. Јер, статистика каже да вам је за победу на Монци у последњих 9 година било неопходно да возите аутомобил који покреће Фераријев или Мерцедесов мотор, а шансу са Реноом испред задњих точкова сте последњи пут имали у сезони у којој је Себ пунио 8 година.

Али...

На прошлој трци, на опште изненађење, највећу максималну брзину компјутер је забележио приликом проласка аутомобила са редним бројем два, што значи да у Монци ипак ни аутомобил са редним бројем један није без шансе. Е сад, између шансе и кариране заставе у недељу се налазе 53 сулудо брза круга и неколико веома гладних противника.

На Меклареновој страни је моћни Мерцедесов мотор и непредвидљивост њиховог тамнопутог шампиона који ове сезоне вози само на два начина - бриљантно или глупо. На прошлој трци смо видели ово друго, можда у недељу будемо видели оно прво. Наравно, ни Џенс није за бацање...

Ипак, ако је неко традиционално фаворит у Монци, онда су то црвени момци из Маранела, или ове сезоне исправније речено - момак из Маранела. Иако је момак у ствари из Астурије, тифози су га усвојили чим је сео у магични црвени болид, а крштење је доживео прошле сезоне, баш на Катедрали, када је Ферарију донео рекордну 19. победу на Великој награди Италије.

Ферарију не иде у прилог избор гума за недељну трку, јер поред одличне меке (жуте) гуме, у понуди ће бити и средња (бела) мешавина, са којом италијанска екипа није имала пуно успеха ове сезоне. Ипак, према прогнози метеоролога, чека нас сунчано и топло време, што значи да би Фераријев традиционални проблем са загревањем гума могао да буде осетно мањи. Осим тога, због одсуства брзих кривина са наглим променама правца разлика између две мешавине би могла да буде тек мало преко секунде по кругу, а саме гуме не трпе притисак као на пример на прошлој трци, у Белгији.

Оно што трпи страшан притисак су кочнице, јер са већ споменутих преко 340 на сат у само стотинак метара ауто у првој шикани успорава на мање од 80 на сат, а таква драстична кочења се дешавају на бар још три места у кругу.

На Монци ћемо ове сезоне видети две ДРС зоне, сваку са посебним сектором за детекцију, али за разлику од свих осталих стаза, ДРС овде не би требало да буде кључан. Због тога што се иначе вози са минималним нагибом задњег крила, активирање ДРС-а вреди само 6-8 км/х.

Очекивано је да водећи тимови ићи на два сервиса током трке, али они који на квалификацијама (случајно или намерно) уштеде који сет меких гума могу да пробају и са три одласка у бокс. Ипак, са 22 секунде задржавања у боксу на стази на којој се за то време пређе километар и по, један одлазак на сервис више може на крају испасти јако скуп.

У најави трке за Велику награду Мађарске написао сам да ћемо до краја европске сезоне напокон на „пол позицији" уместо Ред Була видети црвени или сребрни аутомобил. Дошло је време да се та прогноза оствари.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 04. јул 2025.
27° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом