Дан када је Џеси Овенс скочио даље од нацизма и расизма

Олимпијске игре које су се у Берлину одржавале 1936. године биле су више од спортске престонице света, постале су део једне шире, опасније сценографије – оне коју је режирао Адолф Хитлер, у покушају да кроз спорт покаже наводну супериорност аријевске расе.

Међутим, судбина је имала друге планове. Са америчког југа, у главни град Трећег рајха стигао је млади црнац, син радника из Алабаме – Џеси Овенс.

Џејмс Кливленд "Џеси“ Овенс, тада 23-годишњи атлетичар, већ је био познат у САД по рушењу рекорда на универзитету у Охају. Али оно што се догодило у Берлину, током тих раних августовских дана, прешло је границе спорта и ушло у свет историје.

Четири медаље, Хитлер и пријатељство које је срушило стереотипе

На стадиону нацистичког Берлина, под барјацима са кукастим крстом, Овенс је освојио четири златне медаље: у тркама на 100 и 200 метара, у скоку удаљ и у штафети 4x100 метара.

Ово није био само подвиг једног атлете, ово је био и тихи ударац расној идеологији земље из које је дошао и режиму који је на Олимпијским играма настојао да кроз спорт потврди своју "научну“ расну политику.

Пред очима света, побеђивао је човек који у сопственој земљи није имао право да седи у истом аутобусу са белцима.

Причало се о томе да је Хитлер одбијао да се рукује са Овенсом, а те вести обилазиле су свет, ико историјски извори показују да је лидер Нацистичке Немачке престао да лично честита освајачима одличја већ после првог дана такмичења.

Оно што остаје важно јесте однос публике и самих такмичара према Овенсу.

Уместо тишине која се очекивала после победа Афроамериканцима, Сто хиљада навијача у престоници нацизма скандирало је "Џеси Овенс". Он и његови саиграчи у штафети 4x100 метара уживали су у слободи и једнакости каква се тада није виђала у Сједињеним Државама.

Један од најљудскијих тренутака у том времену десио се током финала у скоку удаљ 4. августа. Немачки атлетичар Карл Лус Лонг, фаворит домаће публике, пружио је савет Овенсу који је променио ток спортске историје. 

Поред уздрманог скакача који је у квалификацијама направио два преступа и спремао се за трећи покушај лежао је Лус Лонг. Посматрајући таленат и могућности америчког скакача желео је да му пружи помоћ.

Смирио је Овенса и рекао му да се одрази нешто раније, јер ће у сваком случају прескочити квалификациону норму од 7,15 м. Афроамериканац га је послушао, рутински се пласирао у финале, а потом у финалу скочио 8,06 чиме је освојио златну медаљу.

Лонг му је одмах честитао, а фотографија њих двојице, како се рукују и смеју, остала је један од најснажнијих симбола Олимпијских игара.

Рађањем пријатељства које је кршило стереотипа извесно је да Лус Лонг није био човек нацистичког погледа на свет, иако се подигнута рука на постољу приликом примања сребрне медаље може тако једнострано тумачити.

Нацистички приказ "препорођене Немачке"

Немци су желели да искористе Олимпијске игре како би свету приказали "обновљену Немачку".

Као последица тога, олимпијско село је било интегрисано, а сва расистичка пропаганда суспендована за време трајања Игара. Роберт Ван, афроамерички новинар, написао је да су домаћини били изразито љубазни.

"Ови Немци су веома фини људи. Имају дух спортског фер-плеја који превазилази расну баријеру", рекао је новинар о гостопримству домаћина.

Истина је да је толерантни Берлин о коме је Ван извештавао створен специјално за време трајања Олимпијаде, на захтев Гебелса и Рајх министарства за народно просвећивање и пропаганду.

Антисемитски постери и публикације уклоњени су са улица, зраде су окречене и офарбане, а јавно прогоњење јеврејских Берлинаца било је забрањено.

Није осетио расизам у Немачкој, али јесте у домовини

По повратку у Сједињене Државе, Овенс није доживео националну прославу. Није био позван у Белу кућу, нити му је председник Рузвелт честитао. На пријему у Њујорку, морао је да уђе кроз службени улаз – јер је био црнац.

Овенс је касније изјавио реченицу која је дуго препричавана.

"Нисам осетио расизам у Немачкој. Осетио сам га кад сам се вратио кући“, рекао је златни олимпијац.

Џеси Овенс је својим подвигом у Берлину ушао у историју не само као атлетичар, већ и као симбол отпора – без речи, без транспарената, али са четири злата око врата.

Његов подвиг остаје доказ да спорт, у својој најчистијој форми, може да буде чин храбрости, истине и слободе.