Између сумње и славе – 42 године од непобедивог рекорда Кратохвилове

Пре 42 године Јармила Кратохвилова, примарно четиристометрашица, одлучила је да тестира своју брзинску издржљивост на 800 метара пред прво Светско првенство у атлетици.

"Контрола" у соло трци на Олимпијском стадиону у Минхену завршила се обарањем светског рекорда. Два круга претрчала за 1'53"28"', али уместо четири деценије дивљења, рекорд се и даље преиспитује.

Њен резултат није привукао толико пажње, колико њена конституција.

Кратохвилова је поправила претходни рекорд за само 15 стотинки, који је три године раније поставила Надежда Олизаренко. Међутим, атлетичарка Совјетског Савеза није имала ни изблиза толико изражену мускулатуру тела.

На стази је Кратохвилова изгледала више као боксер средње категорије него као атлетичарка на средње стазе.

Изражена оштра вилица, дубок глас, широка леђа и јасно изражени мишићи на рукама и ногама нису пролазили без коментара, чак и сумњи у њен пол.

Кроз целу њену каријеру, али и касније провлачиле су се спекулације у веродостојност резултата.

Иако је период осамдесетих година прошлог века црна мрља у атлетској хронологији, ни ситуација у бившој Чехословачкој није била бистра због многих доказа о "специјалном третману" појединих спортиста.

Кратохвилова и њен тренер Мирослав Квач тврдили су да је њен рекорд "чист" и резултат екстремно напорног физичког рада, као и да је доста утицаја на њену физиономију имало одрастање на селу.

На критике о физичком изгледу увек је говорила да је то жртва напорног тренинга и да остале атлетичарке не тренирају колико и она.

Сведоци из тог времена потврђују њену екстремност. Некада се будила и у четири ујутру за тренинг, одбијала поподневни одмор. Током опоравка након операције Ахилове тетиве, трчала је понављања у базену носећи прслук са теговима и гас-маску како би ограничила дисање.

Медицина, суплементација, опоравак спортиста и иновативност у тренингу нису успели да уздрмају најстарији светски рекорд у атлетици.

Колико се екстремно тренирало за Финску

На првом атлетском Светском првенству у Хелсинкију 1983. године било је познато да ће се њена највећа противница тада, Марита Кох, усредсредити само на штафету.

Охрабрена светским рекордом, Чехословакиња је пријавила наступ на 400 и 800 метара, поред штафете 4x400 метара.

Познато је да спринтери често комбинују наступе на 100 и 200 метара, ређе на 200 и 400 метара, али комбинација Кратохвилове се ретко виђала.

У само једној недељи истрчала је три трке на 800 и шест на 400 метара. Три дана заредом имала је по две трке, а у финалу на краћој дисциплини поставила је светски рекорд и постала прва жена која је пробила границу од 48 секунди и то за једну стотинку.

Најзахтевнији је био 9. август, када је победила у полуфиналу на 400 метара резултатом 51''08"', а у финалу на 800 метара истрчала 1'54''68''' само 35 минута касније.

Сутрадан је била "поштеђена" само једном трком, који је резултирао светским рекордом на 400 метара – 47''99''' секунди. Он је стајао знатно краће на челу листе најбржих жена у једном атлетском кругу, две године касније Немица Кох га је "спустила" за 39 стотинки.

Ништа мење сумње није уплетено и у овај светски рекорд, који шестог октобра прославља јубилеј од четири деценије.

Има ли разлике између Кратохвилове и Семење

Јужноафриканка Кастер Семења рођена је са разликама у сексуалном развоју (ДСД) и није могла да се такмичи на 800 метара од 2019. године када је светска атлетика увела правила о ограниченом нивоу тестостерона за атлетичарке на дистанцама од 400 метара до једне миље (1.609 километара).

Семења сматра да Светска атлетска федерација дискриминише спортисткиње са ДСД-ом јер их приморава да смање ниво тестостерона како би могле да се такмиче.

ДСД подразумева разлике у сексуалном развоју и група су ретких стања код којих хормони, гени или репродуктивни органи особе могу бити мешавина мушких и женских карактеристика.

Међутим, Светска атлетска федерација тврди да су та правила, која су 2023. године проширена на све женске атлетске дисциплине, неопходна како би се обезбедила праведна конкуренција и заштитила женска категорија у спорту.

Кастер Семења тврди да је "рођена без материце" и "са унутрашњим тестисима" и да је жена биолошки.

Семења се годинама бори и правним путем за, како наводи, равноправност у спорту. 

Европски суд за људска права пресудио је да Семења није имала правично суђење пред Савезним врховним судом Швајцарске 2023. године када јој је одбијена жалба на прописе Светске атлетске федерације, који су јој у суштини забранили да се такмичи.

Суд за спортску арбитражу је навео да спортисткиње попут Семење, имају циркулишући тестостерон са мушким кариотипом 46,XY, а не женским 46,XX, што им, према мишљењу суда, даје значајну спортску предност.

Семењи није било дозвољено да брани олимпијско злато освојено у Лондону и Рију на 800 метара.

Последњи наступ на великим такмичењима имала је на Светском првенству у Орегону, пре три године на 5.000 метара, али није успела да прође квалификације.

Од наследнице није остала ни нада

Иако се Кастер Семења најчешће поредила са Кратохвиловом, на листи свих времена она је четвртопласирана.

"Афричко чудо" од детета које се појавило 2008. године улило је наду да је после две и по деценије светски рекорд угрожен, али је остала "само на трећем месту" најбржих атлетичарки на 800 метара.

Кенијка Памела Џенимо је те године као олимпијска првакиња из Пекинга, у финалу Златне лиге, која је претеча данашње Дијамантске, поставила светски јуниорски рекорд до 20 година.

Као осамнаестогодишњакиња је победила у финалу Златне лиге у Цириху истрчавши 1'54''01'''. Већ је била виђена као ново доминантно име на 800 метара.

Међутим у наредних пет година, колико је још трајала њена каријера, успела је да најбрже истрчи 1'56''76'''.

Трогодишња владавина Вере Николић

Србија је имала слично чудо, звано "Златна Вера".

До европског злата у сениорској конкуренцији српска атлетичарка Вера Николић је дотрчала као тинејџерка, пре напуњених осамнаест година, а најбржа на планети постала је пре свог двадесетог рођендана.

Златним словима остаје уписана 1968. година у српској историји, када је на стадиону у Лондону 20. јула поставила светски рекорд 2'00''5'''.

Само је још пет атлетичарки носило епитет светске рекордерка на 800 метара између Николићеве и Кратохвилове.

Један "непобедиви" је оборен

Четири деценије је Кратохвилова паралелно држала светски рекорд у дворани на 400 метара и 800 метара на отвореном.

Да Фемке Бол није 2023. године оборила рекорд на краћој дистанци, седмог марта ове године би тај рекорд славио 43. зиму.

Холанђанки се није "посрећило" да обори Јармилин светски рекорд који је на Европском првенству у дворани поставила истрчавши 49'59''.

Бол је након 49'26'' истрчала 49'24'' и 49'17'' на последњем Светском првенству у дворани у Глазгову.

Многима управо обарање тог светског рекорда улива наду да је могуће сменити Јармилу Кратохвилову на листи свих времена и на 800 метара.