Награђена прича: Како јесен слика

Када трави постане хладно она довикне лишћу да почне да слика слику. Да започне још једну сликовницу пред својом публиком.
Трава највише воли када лишће слика, кад осликава. То јој прија. Док гледа топле боје које лишће користи и шарене шаблоне којима се служи, трава се греје и покрива топлим меким бојама којим је лишће осликало улице. Так покривена трава гледа сликовницу.
Сваке године та сликовница је другачија. Ове године је трава тражила од породице Брезић да наслика причу о трави.

„Нека то буде веома испуњена сликовница. Желимо да има пуно боја које ће нас грејати. Желимо да буде препуна мелодија које ће нам миловати уши. И нека нам осликано лишће шуми успаванку сваке вечери" - наредила је трава Брезовићима. И они се одмах бацише на посао. Помогли су им Храстовићи, Жировићи, Ораховићи и Бадемовићи. Док су они сликали, трава се међу собом дошаптавала, судила и исказивала многобројне жеље. Господин Жировић је вредно командовао тимом:
„Мелодију виолине спојите са клавирском мелодијом, а затим је ставите поред Храста." - давао је савет музичарима.
Трава се јако дивила свом портрету. Господин Цветко је завршавао последњи детаљ сликовнице. Готово! Сликовница је завршена.
Ових дана, када прошетате парком, застаните и осврните се око себе. Сликовница је отворена. Раскрилила се пуна боја. Ослушните њену мелодију. останите још који тренутак и уживајте у предивном амбијенту.