Саша Монтиљо "Уточиште"

Бистрина и искреност којом Саша Монтиљо посматра и разуме свет, и преноси их у особена ликовна дела, сваким новим циклусом изненађују снагом стилских помака и тек назначеним мотивским достигнућима. Као што природа бешћутно живи у променама, тако уметник тражи суштину - храбро приступајући сликарству као сталном промишљању.

Његово стваралаштво изузетне је естетике, студиозних композиционих решења и бујне пејзажне атрибутивности, а почива на прожимању симболизма и магијског реализма. Суптилност светлости, треперење ваздуха и боје, изазивају дилему у посматрачу - да ли је пред њим реалан призор или је то уметникова импресија?

И то јесте суштина магијског реализма, којом овај самородни сликар влада дуже од две деценије.

Монтиљов тематски опус креће се од драматичних пејзажа, лирских, али и узнемирујућих призора шуме, до портретских приказа њених бића.

Лајтмотив поставке свакако и јесу шуме, у чијим јединственим атмосферама препознајемо везаност за архетипско. Спајањем виђеног и имагинарног, увођењем личног и магијског у призорима монументалних, чворноватих стабала, као и шума раскошног колорита, сагледавамо везу са уточиштем - оним праисконским, јер дрвеће има корење у нашим прецима. Оно је на метафизичком нивоу знамење повезивања два антипода - живота и смрти, а шуме су полазиште за интерпретацију духовног промишљања. Наглашених крошњи, њихова колоритна треперавост видљива је кроз сва четири годишња доба, специфичног приступа феномену светлости.

Бића шуме префињених су чула - вукови, срне, веверице, гаврани и сове. Она живе слободно и сигурно у уточишту, окружена природом. Мирног става, директно нас посматрају, јер је шума, симбол тајанственог и непојмљивог, заправо и заштитник тих бића.

Сове, симболи интуиције, чест су мотив на Сашиним сликама, у призорима где владају умбром и црвеном, с мостовима који су спона између постојећих и невидљивих светова или у портретским сликама где нас задивљују очима. На изложби је представљено и десетак дрвених скулптура сова, сведенијих боја... статичних или у покрету. Неке нас нетремице проучавају, а друге жмуре док гледају у будућност.

Лане, као универзални симбол безазлености и доброте, нови је јунак неколико Монтиљових ликовних прича, у којима је смештено у зимске призоре, плаветних тонова.

Пределима недирнуте природе Саша указује на субјективан осећај слободе који она изазива, као и потребу за емпатијом коју би требало да имамо према сваком живом бићу.

Неке од слика урађене су из нетипичних ракурса, задивљујућег колорита, са степеницама које воде у непознато. Друге стреме висинама, попут неких пагода. Привлаче нас у светлост, знамење универзалне доброте. Насупрот њима, дрвени мостови нас вуку у амбис, који је симбол унутрашњег немира.

Иконографски гледано, још неколико мотива је репетитивно кроз Монтиљово стваралаштво. Облаци, паперјасти, а каткад застрашујући (над житним пољима, мочварама, пољима маслачака, равницама или као главни протагонисти слика) - симболи су преображаја. Некад су прозрачни и осунчани, а најчешће тешки и слојевити.

Сунце асоцира на дан и зрачи снагом, енергијом и топлином, па је такав и колорит композиција које га визуелизују. Месец је симбол ноћи, повезан с нагонским, несвесним и инстинктивним. Пратимо га кроз неколико слика различите атмосфере и годишњих доба.

Пролазност сагледавамо кроз мотив љуљашки. Вешто су уткане у пар слика, а покреће их ветар, посредник између земаљског и небеског.

Куриозитет поставке су уметничке фотографије јединствених виђења и перспектива Земуна, у коме Саша Монтиљо живи и ствара. Оне су у галерији Радио Телевизије Србије - по први пут на овај начин представљене јавности.

Карактерише их непосредност, визуелна експресија, енергија и емоција... јер је аутор ослобођен правила и дубоко повезан с визуелним. Ослушкује и фотографише: светлост, људе и природу. И то је врста његовог уточишта.

Неки од снимака су попут импресионистичких слика, други реалистични. Рафинирано, али и спонтано, истражује композиције кадра, игре бленде, експозиције и растакања светлости. Бележећи свакодневне призоре, задире у суштинску енергију видљивог.

Самородни ликовни пут Саше Монтиља изнедрио је ствараоца који виртуозно материјализује мисли и осећања, у атмосфери природе која кореспондира са атмосфером душе. Освежава колоритом и слави лепоте природе, али указује и на доброту којом нас опомиње наше људско постојање.

Биографија

Саша Монтиљо је рођен 1978. године у Београду. Сликарство је учио код професора Александра Луковића Лукијана. Члан је УЛУПУДС-а и има статус слободног уметника. Добитник је годишње награде УЛУПУДС-а за

стваралаштво у 2015. години. Освојио је награду на такмичењу за најбољу фотографију на тему „Живот у Београду“ атељеа Замуровић.

Каталог можете погледати овде