понедељак, 11.03.2024, 09:00 -> 18:11
štampajЛегенде - Милан Делчић - Делча
Милан Делчић - Делча почео је да се бави музиком крајем седамдесетих година прошлог века. Године 1979. са Зораном Вуловићем и Александром Васиљевићем основао je групу „Пролог за велики хаос“, која је касније преименована у „Фурије фуриозно фурају“. Један период радили су као новинари-сарадници у емисији „Млади нови свет", која је касније прерасла у „Ритам срца" и припремали аматерске позоришне представе. Oд 1980. године мењају име групе и постају „У шкрипцу“. Прву поставу групе чинили су: Зоран Вуловић – клавијатуре, Милан Делчић – Делча – вокал, Александар Васиљевић – гитара, Александар Лукић – бас гитара, Милош Обреновић – бубањ. Група „У шкрипцу” је популарност стекла свирајући по београдским и загребачким клубовима током 1981. године. Први албум, „Године љубави", објављују 1982. године за ПГП РТБ. Други албум, под називом „О, је" 1983. године, следе „Нове године” (1983), „Будимо заједно” (1985) и „Изгледа да ми смо сами” (1990). Почетком сукоба у Југославији прекидају континуирани рад и окупљају се повремено само за веће наступе. По распаду групе, Делча је наставио самосталну музичку каријеру и објавио још неколико албума: „Делча и склекови” (1994), „С језиком у уста” (1997), „Кренуо сам давно, не сећам се где” (2003) и компилацију највећих хитова.
Делча се са групом „У шкрипцу”, појављује се на фестивалу „Београдско пролеће“, 1991. године, са песмом „Стјуардеса“, у вечери посвећеној хитовима „Београдског пролећа“, а поводом тридесет година од оснивања фестивала. Исте године, на фестивалу „Месам” са песмом „Флипер“ освајају трећу награду жирија, награду за текст и награду новинара за најбољи утисак. Заједно са групом се појављује и 1994. године на фестивалу „Београдско пролеће“ са песмом „Дирлада“, у музичкој вечери „Музичари у част Ђорђа Марјановића“. На првој „Беовизији“ 2003. године наступио је са песмом „Анђели”. Милан Делчић - Делча је аутор неколико позоришних представа; „Хари не путује возом“ (СКЦ, 1984), „Краљево благо“ (Атеље 202, 1986), „Transex hard-core one man show“ (Битеф театар, 1992), „Радмило Гнусни и Радмила Погана“ (Битеф театар, 1992). Такође је аутор и режисер сторије „Лепе, чисте, добре“ у омнибусу „Београдске приче“, драматург телевизијске серије „Доме, слатки доме”, сценариста серије „У име закона” (1991) и косценариста филма „Не скрећи са стазе” (2006). Појављивао се у филмовима „Слатко од снова” и „ Сиви камион црвене боје”, и у серији „Отворена врата”. Преминуо је 24. јула 2011. године.
Коментари