Биг биг бенд – The Sammy Nestico All Stars Big Band
Семјуел Семи Нестико (1924 – 2021), био је амерички композитор, аранжер и тромбониста. Чувен је пре свега по својим аранжманима за Каунт Бејзи оркестар, којима је ушао у листу незаборавних легенди џеза.
Нестико се 1937. године придружио почетном оркестру средње школе Оливер као тромбониста, да би две године касније написао свој први аранжман. Потом се придружио АБЦ радио станици WCAE у Питсбургу као тромбониста. Током Другог светског рата, придружио се војсци САД, где је служио пет година. Након што је напустио војску, завршио је музичко образовање на Duquesne University. Његов „alma mater“ доделио му је годинама касније звање почасног Doctor of Music degree and the Distinguished Alumni award.
Након што је стекао диплому, вратио се у војску, где је аранжирао музику за Ваздухопловство Сједињених Држава (1950–1963) и предводио плесни бенд „Glenn Miller Army Air Corps“, који ће касније постати познат као „Airmen of Note“. 1963. године придружио се маринцима и постао главни аранжер бенда маринаца САД.
Након што је напустио војску, Нестико је постао слободни аранжер. Почео је да ради као аранжер за Каунт Бејзи Биг Бенд 1967. године и написао је и аранжирао сву музику за Бејзијев албунм из 1968. године „Basie Straight Ahead“. Наставио је да пише аранжмане за овај оркестар све до Бејзијеве смрти 1984. године, а четири Нестикове сарадње са Бејзијем донеле су му „Греми“ награде. Током своје каријере, Нестико је компоновао, аранжирао или дириговао албуме за многе музичаре и певаче, укључујући Квинси Џонуса, Фил Колинса, Барбру Стрејсенд, Мајкл Бублеа, Натали Кол, Сару Вон, Френк Синатру и Бинг Кросбија. Поред тога, свирао је тромбон, у биг бендовима Томи Дорсија, Вуди Хермана, Џин Крупе и Чарли Барнета. Дириговао је и снимио своје аранжмане са неколико водећих џез оркестара Европског радија, укључујући “BBC Big Bаnd” у Лондону, немачке „SWR Big Band”, “NDR Big Band” и “DR Big Band”, као и за “Boston Pops Orchestra”.
Нестико је имао дугу каријеру у филмској и телевизијској индустрији. Као оркестратор, радио је на скоро седамдесет телевизијских програма, радио је и као аранжер за 81. доделу Оскара, као и за неке „Греми“ награде. Радио је као оркестратор/аранжер за филм „The Color Purple“.
Почевши од 1982. године почео је да издаје своје соло албуме, са „Dark Orchid" као деби албумом. Његови соло албуми су му на крају донели четири номинације за „Греми“ награду.
Аранжмани које је писао током целе своје дуге и плодонсне каријере налазе се у нототеци и извођачким штимовима заиста сваког биг бенда на планети – и то у распону од школских до врхунских професионалних оркестара.
