Џез великани – Dorothy Donegan
Дороти Донеган (1922 – 1998) je била америчка џез пијанисткиња са класичним музичким образовањем и повремена певачица, првенствено позната по извођењу „страјд“ (stride) и „буги-вуги“ музике, као и би бaпа, свинга и класичне музике.
Рођена је и одрасла у Чикагу, а клавир је почела да учи са шест година код Алфреда Н. Симса, пијанисте са Кариба који је такође подучавао Клио Браун. Завршила је средњу школу „Дусејбл” (DuSable High School), где јој је предавао Волтер Дајет – наставник који је радио и са Дајном Вашингтон, Џони Грифином, Џин Амонсом и Вон Фриманом. Музику је такође студирала на Чикашком музичком колеџу (Chicago Musical College) и Универзитету Јужне Калифорније.
Била је позната по својим наступима у чикашким ноћним клубовима. Свој први снимак објавила је 1942. године. Наступила је у филму „Sensations of 1945“ заједно са Кеб Келовејем, Џин Роџерсом и В. К. Филдсом. Била је „штићеница“ Арт Тејтума, који ју је називао „једином женом због које сам спреман да вежбам”. 1943. године постала је прва Афроамериканка која је наступила у чикашкој дворани „Оркестра хол” (Orchestra Hall).
У мају 1983. године је заједно са Били Тејлором, Милт Хинтоном, Арт Блекијем, Максин Саливен, Џеки Бајардом и Еди Локом наступила на комеморацији Ерл Хејнсу, одржаној у Евангелистичко-лутеранској цркви Светог Петра у Њујорку. Њених првих шест албума остало је релативно непознато у поређењу са успехом њених наступа уживо. Тек је током осамдесетих година њен рад привукао пажњу џез сцене. Посебно је остао запажен њен наступ на Џез фестивалу у Монтреу 1987. године, као и албуми са наступима уживо из 1991. године. Ипак, остала је најпознатија управо по наступима пред публиком. Привлачила је велики број људи својим еклектичним спојем стилова и упечатљивом, ексцентричном личношћу.
Бен Ретлиф је у листу „The New York Times“ изнео мишљење да јој је „та ексцентричност помогла да пронађе посао у области која је углавном била непријатељски настројена према женама.” 1992. године добила је „American Jazz Master” коју додељује Национална задужбина за уметност (National Endowment for the Arts),[9] а 1994. године и почасни докторат Универзитета Рузвелт.
