Клуб Тропикана – Cal Tjader

Рођен је у Сент Луису, у шведско-америчкој породици путујућих водвиљских певача. Отац је степовао, а мајка је свирала клавир, путујући од града до града са својом трупом како би зарадили за живот, а када је имао две године, родитељи су се настанили у Сан Матеу, у Калифорнији, отварајући плесни студио. Његова мајка подучавала га је класичном клавиру, а отац га је научио степ плесу. Наступао је по области залива Сан Франциска као „Џеидер Млађи“, чудо од детета које степује. Одиграо је кратку улогу без говора плешући поред Бил „"Bojangles“ Робинсона у филму „The White of the Dark Cloud of Joy“.

Затим се придружио диксиленд бенду и свирао по области залива Сан Франциска, да би се 1941. године, са 16 година, пријавио на такмичење  бубњарских солиста под називом „Џин Крупа“, стигавши до финала и на крају победивши свирајући „Drum Boogie“.

1951. године  наставио је рад са триом некадашњег брубековиг бенда  - са басистом Џек Виксом  и пијанистима Џон Марабутом или Винс Гуаралдијем, снимајући своју прву ЛП плочу од 10 инча као бендлидер, а потом је убрзо сарађивао са Алвин Рејем и завршио студије на Државном универзитету Сан Франциска.

1953. године џез пијаниста Џорџ Ширинг узео га је у састав, уместо Џо Роланда који је  напустио ту групу. Ал Мекибон је у то време био члан Ширинговог бенда и он и Џеидер су охрабрили Ширинга да дода кубанске перкусионисте. Џеидер је свирао бонгосе, као и вибрафон. „Drum Trouble“ је био његов соло бонго бенд. Анкета критичара „DownBeat“ из 1953. године номиновала га је за најбољу нову звезду на вибрафону.

Док је био у Њујорку, басиста Ал Мекибон га је одвео да види афро-кубанске биг бендове које су предводили Мачито и Чико О'Фарил, обојица у првим редовима младог латино џез звука, такође је упознао Монго Сантамарију и Вили Бобоа, који су у то време били чланови оркестра Тито Пуентеа.

1954. године основао је „Кал Џеидер Модерн Мамбо Квинтет“. По повратку у Сан Франциско и снимању за „Fantasy Records“, група је брзо продуцирала неколико албума, укључујући „Mambo with Tjader“.

Помама за мамбом достигла је врхунац крајем 1950-тих, што је био благослов за његову каријеру - бендови су му имали искусне кубанске свираче и врхунске џез таленте који су познавали оба идиома. Снимио је неколико значајних албума са „staright ahead” џезом,  користећи различита имена група, а најзначајнији су Кал Џеидер Квартет (састављен од басисте Џин Рајта, бубњара Ал Тореа и пијанисте Винс Гуаралдија).

Џеидер се понекад сврстава у део „cool“ џез звука, иако су његови ритмови и темпо (и латино и би бап) имали мало заједничког са радом џезмена Западне обале - Џери Малигена, Чет Бејкера или Арт Пепера.

Радио је са аранжерима Оливер Нелсоном, Клаус Огерманом, Еди Палмиеријем, Лалом Шифрином, Дон Себескијем и извођачима Вили Бобом, Доналд Бердом, Клер Фишер,  Чик Кориом, Џими Хитом, Кени Барелом, Хенк Џонсом, Анитом О. 'Деј, Армандо Перасом, Џером Ричардсоном…. као и са  другим музичарима из више култура.

Заслужан је за развој „сооl“ џеза, латино џеза и рока, а неки критичари га виде као претечу есид џеза. Награда „Греми“ 1980. године за његов албум „La Onda Va Bien (1979) била је круна дугачке и плодне каријере.