Моћни гласови – Mel Tormé
Мелвин Мел Хауард Тормé (1925–1999) био је амерички музичар, певач, композитор, аранжер, бубњар, глумац и аутор. Раних 1940-тих био је члан групе коју је предводио Чико Маркс из „Браће Маркс“. Био је певач, бубњар и аранжер.
Рођен је у Чикагу у јеврејској породици, у дому испуњеном музиком и забавом. Једино формално музичко образовање стекао је од свог ујака Ал Тормеа, који је свирао укулеле и кларинет. Одрастајући у претежно црначком крају био је под великим утицајем џеза. Као чудо од детета, први пут је професионално наступао са 4 године са оркестром Кун-Сандерс, певајући „You're Driving Me Crazy“, песму коју је научио на радију, у чикашком ресторану „Блекхок“. Био је позван поново и певао је сваког понедељка увече шест месеци за 15 долара по вечери уз бесплатну вечеру и за своју породицу.
Да би помогао породици, свирао је бубњеве у оркестру бубњева и труба у основној школи „Шекспир“. Од 1933. до 1941. године глумио је у радио емисијама „Романса Хелен Трент“ и „Џек Армстронг, дечак свих Американаца“. Написао је своју прву песму са 13 година. Три године касније, његова прва објављена песма, „Lament to Love“, постала је хит биг бенда Хари Џејмса.
Од 1942. до 1943. године био је члан бенда који је предводио Чико Маркс из групе „Браћа Марк“с. Био је певач и бубњар, а такође је креирао и неке аранжмане, а 1943 године дебитовао је у првом филму Френк Синатре, мјузиклу „Higher and Higher“. Његово појављивање у филмском мјузиклу „Good News“ из 1947. године учинило га је тинејџерским идолом.
Године 1944, формирао је вокални квинтет „Mel Tormé and His Mel-Tones“, по узору на Френка Синатру и групе The Pied Pipers. „Mel-Tones“, у којем су били Лес Бакстер и Џини О'Конор, имали су неколико хитова као предводници бенда Артија Шоа и сами, укључујући „What Is This Thing Called Love?“ Кола Портера. Мел-Тонс су били међу првим вокалним групама под утицајем џеза, којим су касније кренули „The Hi-Lo's“, „The Four Freshmen“, „The Singers Unlimited“ и „The Manhattan Transfer“.
1946. године након демобилизације, вратио се животу радија, телевизије, филмова и музике, да би 1947. године започео соло певачку каријеру. Као соло певач, снимио је неколико романтичних хитова за „Деку“ и са оркестром Арти Шоа за „Musicctraft“ (1946–48). 1949. године преселио се у „Капитол“, где је његов први албум, „Careless Hands“, постао његов једини хит број 1. Његове верзије песама „Again“ и „Blue Moon“ постале су препознатљиве песме, а његова композиција „California Suite“, инспирисана Гордон Џенкинсовим „Manhattan Tower“, постала је први 12-инчни ЛП албум „Capitol“. Отприлике у то време, дао је допринос стварању „cool“ џеза.
Од 1955. до 1957. године снимио је седам вокалних џез албума за „Bethlehem Records“, све са групама које је предводио Марти Пејић, а најзначајнији су били Мел Торме и Марти Пејић Дектет. Постао је познат по својим аранжерским вештинама, заслуживши велико поштовање колега музичара.
Током 1960-тих и 70-тих, обрађивао је поп мелодије тог времена, никада се не задржавајући дуго код једне издавачке куће.
Тормé се паралелно бавио радиом, ТВ-ом, филмовима и музиком. Иако је већину своје каријере провео певајући џез, Тормé је дубоко и ценио класичну музику. Етел Вотерс, џез и госпел певачица изјавила је једном да је „Тормé једини белац који пева са душом црнца“. Тормé је освојио две „Греми“ награде и био номинован за њу укупно 14 пута.