Клуб Тропикана – Justo Betancourt

Каријеру је започео веома рано на родној Куби, где је наступао са оркестрима и бендовима. Са 11 година, певао је са малом групом под називом „Kabeza De Perros“, названом по марки пива која их је спонзорисала. Са 16 година певао је са популарном групом Гуагуанко Матансеро. 1958. године почео је да пева са Конјунто клубом и снимао је са њима сингл „Para Gozar Сubita“, а 1964. године напустио је Кубу, и стигао у Њујорк, где је започео нову, бриљантну фазу своје каријере, певајући пет година вокале за легендарну и обижавану групу, „La Sonora Matansera“, која је већ била етаблирана у граду. Каснијих година био је члан  разних група, укључујући Еди Палмијерија и Реј Барета.

Крајем 1971. године потписао је уговор са издавачком кућом „Fania Records“, где је показао своје музичко искуство, сарађујући на низу успешних албума, стекавши име као главни певач групе „Fania All Star“s током периода који ће проширити издавачку кућу. Сарађивао је на албумима као што су „Tributo a Tito Rodríguez“, на којем се налазила његова песма „Cara de payaso“ и „Leguleya no“ из 1982. године, које су имале велику популарност.

Бетанкур је водио групу под називом „Conjunto Borincuba“, комбинација имена Куба и Боринквен, имена за Порторико таинског порекла. Поред снимања бројних соло албума, наступао  и са музичарима и певачима као што су Селија Крус, Монго Сантамарија, Алфонсо Салинес, Џони Пачеко, Тито Пуенте,...

Бетанкурова лирска спонтаност и креативност, уз његову способност да пева у различитим стиловима - од најспоријег болера до брзих „скорчера“ - са подједнаким вештином, учинило га је „певачким“ певачем, како се то тамо каже. Његов допринос латино музици остаје трајни квалитет и дан-данас када више одавно не наступа и није активан на сцени.