Моћни гласови – Anita O’Day

Рођена је у Канзас Ситију, а убрзо се њена породица преселила у Чикаго. Почела је да наступа у џез клубовима широм Чикага, Илиноис, пре него што ју је открио Џин Крупа и његов биг бенд. Ангажована је као њихов главни вокал и имала је хитове попут „Let Me off Uptown“ (1941). Такође је била вокални солиста биг бенда Стен Кентона и имала свој највећи хит на америчким листама, међу 10 најбољих, „And Her Tears Flowed Like Wine“ (1944). Остварила је и  соло каријеру, почевши од 1947. године када је снимала плоче за разне издавачке куће у новом џез поджанру званом би бап.

Успех је постигла серијом албума снимљених за „Verve Records“ између 1956. и 1964. године. На њеним ЛП плочама су учествовали оркестри (као на албуму „Anita“ из 1956. године) и квартети, као на албуму „Anita Sings the Most“ из 1958. године. Запажен наступ на Џез фестивалу у Њупорту 1958. године привукао је велику пажњу на њену музику и каријеру.

Континуирана зависност од хероина довела је до скоро фаталног предозирања 1966. године, што је подстакло О'Деј да промени свој живот. Поново је покренула каријеру 1970-тих година турнејом по Јапану и оснивањем сопствене издавачке куће. Направила је и серију наступа на америчкој телевизији у програмима попут „60 минута“ и „The Tonight Show Starring Johnny Carson“.

1981. године објављена је њена аутобиографија „High Times Hard Times“, а каријера јој се наставила током деценије низом албума за сопствене издавачке куће и наступима као што је њен концерт поводом 50. годишњице каријере  у „Карнеги Холу“ (1985). Наставила је да наступа на концертима током 1990-тих и 2000-тих. Њен последњи албум, „Indestructible!“, објављен је 2006. године.

Њен музички стил био је заснован на свингу, а касније и на би бап џез жанру. Често је наступала са аранжманима брзог темпа и била је у стању да и пева и скетује, подједнако брзо.

Џон Буш из „AllMusic“ је написао: „Мало је певачица могло да се парира снажној Анити О'Деј по чистој енергији и вештини у свим областима џез вокала: њена сјајна импровизација, широк распон, динамичан тон и урођени осећај за ритам учинили су је једном од најпријатнијих певачица тог доба.“

„The Independent“ је упоредио скет певање О’Деј са Елом Фицџералд, откривши да су се „обе жене истакле са значајним шармом“ и „омогућиле им да стоје раме уз раме са великим џез дувачима“.

Сматра се једном од навише препознатљивих џез певачица по својој музичкој интелигенцији при сарадњи са другим џез музичарима и по свом јединственом вокалном извођењу. - Њени први наступи са биг бендом разбили су традиционалну слику скромне певачице, јер је свинговала једнако снажно као и остали музичари на бини.

О'Деј је инспирисала бројне друге џез певаче, укључујући Џун Кристи, Крис Конора и Хелен Мерил. Године 1997, Национална америчка задужбина за уметност јој је доделила титулу  "Jazz Master". Документарац о њеном животу и каријери, под називом „Anita O'Day: The Life of a Jazz Singer“, премијерно је приказан након њене смрти 2007. године.