Џез великани – Buddy DeFranco

Бонифејс Фердинанд Леонард „Бади“ ДеФранко (1923 – 2014) био је амерички џез кларинетиста. Поред свог рада као вођe бенда, ДеФранко је скоро деценију водио „legacy big band“ Глен Милерa, током 1960-их и 1970-их.

Рођен у Камдену, у Њу Џерзију, одрастао је у Јужној Филаделфији. Свирао је кларинет већ са девет година, а у року од пет година освојио је национално такмичење у свингу „Томи Дорси“

Професионалну каријеру је започео баш када су свинг музика и биг бендови били у опадању – од којих су многе водили кларинетисти попут Арти Шоа и Бени Гудмена. Док се већина џез кларинетиста није прилагодила овој промени, ДеФранко је успешно наставио да свира искључиво кларинет и био је један од ретких би бап кларинетиста.

1950. године провео је годину дана са септетом Каунт Бејзија, а затим је почетком 1950-тих водио комбо састав који је укључивао пијанисту Сони Кларка и гитаристу Тал Фарлоуа. У том периоду, снимао је за издавачке куће „MGM“, „Norgran“ и „Verve“ (последње две издавачке куће биле су у власништву чувеног Норман Гренца).

У периоду од 1960-64.године, објавио је четири иновативна квартетна албума, као ко-лидер са хармоникашем Томи Гумином.

Био је вођа „legacy“ биг бенда Глен Милерa од 1966. до 1974. године, под називом "The World Famous Glenn Miller Orchestra, Directed By Buddy DeFranco"“. Такође је наступао са Џин Крупом, Арт Блекијем, Томи Дорсијем, Каунт Бејзијем, Чарли Барнетом, Арт Тејтумом, Оскар Питерсоном, Лени Тристаном, Додо Мармаросом, Тери Гибсом, Чарли Паркером, Дизи Гилеспијем, Мајлс Дејвисом, Еди Данијелсом, Дон Бароузом, Пут Викманом, Били Холидеј и многим другима, и објавио је десетине албума као бендлидер.

ДеФранко је освојио двадесет награда часописа „DownBeat“, девет награда часописа „Metronome“ и шеснаест награда „Playboy All-Stars“.