Биг биг бенд – Ray Eberle Orchestra

Рођен у Механиквилу, Њујорк, Еберл је одрастао у Хусик Фолсу, где се породица преселила до 1925. године. Реј није имао професионалног искуства када се придружио Милеру 1937. године. Милер, тражећи мушког певача за свој нови оркестар, питао је Боба да ли има браће код куће који знају да певају. Боб је рекао „да“, а Милер је ангажовао Реја на основу ове препоруке. Милеров бенд из 1937. је пропао, али када је формирао нову групу 1938. године, Еберл је поново постао њихов вокални солиста.

Иако музички критичари често нису били импресионирани Еберловим гласом, он је постао саставни део Милеровог састава, певајући многе од највећих хитова групе. Чак ни Милерови музичари нису били задовољни Еберловим стилом и често су износили своје жалбе, али Милер је остао уз њега. Публика га је волела, имао је друго место у анкети часописа Билборд за најбољег мушког вокала бенда 1941. године, а 1942. године освојио је прво место. Заузео је треће место у анкети 1943. године.

Упркос јавном раздору са својим бившим шефом Милером, Еберле је убрзо добио посао код Џин Крупе, где је заменио Џони Дезмонда, који је управо добио обавештење о регрутовању. Снимио је пет филмова током наредне две године, играјући вокала или вођу бенда у свима.

Као певач у соло каријери, наставио је да наступа иде на турнеје. У априлу 1943. радио је са оркестром Глен Милеровог брата, Херба. Крајем 1944. или почетком 1945. снимао је са “Skylarks and the Buddy Rocco Trio”.

После војног служења, 1946. године, формирао је свој оркестар, Роузмери Калвин је постала женски вокал у јесен 1947. године, док је трубач Џони Бонд певао специјалне нумере. Бонд и Калвин  су напустили бенд 1948. године да би формирали сопствени оркестар, а Џоан Маршал је  дошла у Еберлов бенду. Оркестар је снимао за издавачку кућу “Signature “1948. године, али није постигао велики успех, па се распао почетком 1949. године, а сам Еберл је наставио солистичку каријеру.

1951. године Еберл је снимао са оркестром бившег колеге из бенда Милера, Текс Биникеа, а 1970. године им се придружио на америчкој турнеји. Често се поново окупљао са својим бившим колегама из Милеровог бенда на концертима за поновно окупљање. Еберл је формирао нови оркестар средином 1950-тих и наставио је да ради са бендовима повремено све до своје смрти.

Његова музика је током целе каријере заправо била наставак Глен Милерове, црпећи популарност из његових хитова – недовољно за велику икону у историји џеза, али вредно помена.