Краљеви свинга – Milt Hinton

Сматра се “деканом” америчких џез басиста, а његова свирачка и „снимачка” каријера трајала је преко 60 година, углавном у џезу, али и у разним другим жанровима, будући да је био одличан  студијски музичар. Такође, био је познати фотограф, хваљен због документовања америчког џеза током 20. века.

Хинтон је рођен у Виксбургу, у Мисисипију, у екстремном сиромаштву и екстремном расизму. Једном је рекао да је једно од најјаснијих сећања из његовог детињства било када је случајно наишао на место линча, који је  био уобичајена појава у то време.

Преселио се са својом широм породицом у Чикаго, 1919. године, где се први пут сусрео са економском разноликошћу међу Афроамериканцима, као и са обиљем музике, било лично или кроз “живе“ наступе на радију. Током овог времена први пут је чуо концерте Луја Армстронга, Дјука Елингтона, Флечера Хендерсона, Ерла Хајнса, Едија Саута и многих других.

Након што је завршио средњу школу Вендел Филипс, Хинтон је две године похађао “Крејн Јуниор Колеџ”, током којих је почео да добија редован посао као слободни музичар у Чикагу,  Његов први стални посао почео је у пролеће 1930. године, свирајући тубу (а касније и контрабас) у бенду пијанисте Тајнија Пархама. Након што је дипломирао на Крејн Јуниор Колеџу 1932. године, похађао је Нортвестерн Универзитет један семестар, а затим је напустио школу да би се професионално посветио музици, са сталним послом од 1932. до 1935. године у квартету са виолинистом Едијем Саутом, са продуженим боравцима у Калифорнији, Чикагу и Детроиту. Са овом групом је први пут снимао на контрабасу почетком 1933. године.

Славу је стекао током свог 15-годишњег свирања са оркестром Кеба Келовеја (1936–1951), где је постао познат по својој техници „слеп баса“ (перкусивног стила свирања баса), и беспрекорној ритмичкој прецизности и познавања хармоније.

Педесетих година 20. века постао је један од првих афроамеричких музичара који су се пробили на студијску сцену Њујорка, радећи као стални музичар за “CBS” и снимајући са звездама попут Френка Синатре, Били Холидеј, Сема Кука и Барбре Стрејсенд.

Наступао је и снимао са скоро свим значајним личностима у џезу, укључујући Луја Армстронга, Каунта Бејзија, Дизија Гилеспија и Бенија Гудмена.

Хинтон је такође био и врхунски фотограф који је направио више од 60.000 фотографија својих колега музичара од 1930-их до 1990-их. Његови искрени снимци пружају јединствен, инсајдерски поглед на историју џеза, документујући живот на путу, у студијима за снимање и током ере “Џима Кроуа” (расне сегрегације). Његов рад је представљен у неколико књига, укључујући „Бас линија: Приче и фотографије Милта Хинтона“.

У каснијим годинама, предавао је џез на неколико институција, укључујући “Хантер” и “Барух” колеџе, а Фонд за стипендије „Милтон Џ. Хинтон” наставља да подржава младе басисте и данас.

Добио је бројна признања, укључујући „NEA Jazz Masters Fellowship 1993”. године и више почасних доктората.