Клуб Тропикана – Marco Rizo

Током своје каријере, у којој је комбиновао технике свог класичног образовања са афро-кубанским и џез ритмовима, Ризо је снимио скоро 30 албума.

Рођен је у Сантијаго де Куба, Оријенте, на Куби. Ризов отац Себастијан, флаутиста у Симфонијском оркестру Сантијага, био је први музички инструктор свог сина. 1932. године Марко се преселио у Хавану да би похађао Национални конзерваторијум за музику, где је студирао шест година под менторством шпанског композитора Педра Сан Хуана. 1938. године именован је за званичног пијанисту Хаванског филхармонијског оркестра, наступајући под диригентском палицом Ернеста Лекуоне. 1939. године изводио је дуо клавирске рецитале са Ернесто Лекуоном. Рисо је сматран најважнијим кубанским концертним пијанистом до своје шеснаесте године. Ризо се заинтересовао за џез кроз рад са очевим Рисо-Ајала џез бендом.

Године 1940. емигрирао је у САД, након што је добио стипендију за Музичку школу „Џулијард“ у Њујорку. Тамо је студирао код Розине Левин. Током Другог светског рата Ризо је наступао и радио са војним оркестром Друге армије.

На крају рата, његов пријатељ из детињства Деси Арназ замолио га је да се придружи као пијаниста и аранжер његовог бенда, „Desi Arnaz Orchestra“. Са бендом је био на турнеји по САД до 1950. године. Када је Арназ започео продукцију емисије „Волим Луси“, поново се окренуо Рису, ангажујући га да буде пијаниста и аранжер емисије између 1951. и 1957. године. Након што је емисија „Волим Луси“ завршена, остао је у CBS-у и радио као пијаниста-аранжер за Боба Хоупа.

Док је био у Лос Анђелесу, похађао је UCLA и студирао код Игора Стравинског и Марије Кастелнуова-Тедеске. Рисо је компоновао филмску музику за „Columbia“, „Paramount“ и „MGM Studios“. Наставио је своју концертну каријеру 1960. године, свирајући музику Лекуоне и других кубанских композитора.

Почетком 1970-их, радио је као музички директор на крузеру „Royal Viking Sea“. Током своје каријере, аранжирао је за стотине врхунских уметника: Кармен Миранду, Денија Кеја, Ксавијера Кугата, Иму Сумак и Пакита Д’Риверу, између осталих. Неке од његових  клавирских и оркестарских композиција укључују „Suite campesina“, „Ñañigo“, „Danzas cubanas“, „Jose Martí: Sinfonía cubana“, „Broadway Concerto“, „Suite of the Americas“, „Suite española“ и „Visions of New York“.

Почетком 1980-их, основао је непрофитну организацију „The Marco Rizo Latin American Music Project“ (SAMPI), која је имала за циљ ширење поштовања према латиноамеричким песмама и култури међу студентима универзитета, колеџа, средњих школа и јавних школа. Међу члановима његовог ансамбла који су редовно наступали са њим били су познати басиста Виктор Венегас, чувени бубњар Боби Санабрија и легендарни конгиста рођен у Хавани и џез мајстор Националне задужбине за уметност Кандидо Камеро.

Године 1989. Ризо је освојио Сребрну медаљу Француске академије уметности, наука и књижевности.

Након одласка, његова сестра Вилма Рисо, донирала је многе његове радове, фајлове и композиције Музичком одељењу Јавне библиотеке за сценске уметности Њујорка, која се налази у „Линколн“ центру у Њујорку. Међу разним предметима у колекцији је и необјављена биографија коју је Рисо написао о свом дугогодишњем пријатељу Десију Арназу под називом „Деси кога сам познавао“.