Џез великани – Lennie Tristano

Студирао је музику у Чикагу, а затим стекао диплому основних и мастер студија, пре него што се преселио у Њујорк 1946. године. Свирао је са водећим би бап музичарима и формирао сопствене мале бендове, који су убрзо показали нека од његових раних интересовања – контрапунктичку интеракцију инструмената, хармонијску флексибилност и ритмичку сложеност. 

Тристано је био иновативна и често контроверзна фигура у историји џеза, познат по хармонској и ритмичкој сложености, „замршеног“ стила који карактеришу дуге, линеарне мелодије, густ контрапункт и напредна хармонска флексибилност, што је његову музику издвајало од конвенционалног џеза његовог времена.

Његов квинтет је 1949. године снимио оно што се сматра једним од првих слободних групних импровизација, укључујући песме „Intuition“ и „Digression“, претходећи ширем фри џез покрету за најмање деценију раније.

На свом албуму „Lennie Tristano“ из 1956. године, изазвао је контроверзу користећи преснимавање и манипулацију брзином траке ради ефекта на одређеним нумерама, што је у то време било нечувено.

Тристано је био веома поштован као едукатор, основао је сопствену џез школу 1950-тих. Био је ментор посвећеном кругу музичара, међу којима су најзначајнији саксофонисти Ли Кониц и Ворн Марш и гитариста Били Бауер, који су чинили језгро његовог револуционарног секстета. Његова педагошка метода наглашавала је интензивно тренирање слуха и развој мелодије.

У великој мери се фокусирао на подучавање и ретко је снимао и наступао касније у каријери, што је допринело његовом недостатку комерцијалног признања у поређењу са другим колегама савременицима.

Музичари и критичари се разликују у својим мишљењима - неки описују његово свирање као хладно и сугеришу да су његове иновације имале мали утицај; други наводе да је био мост између би бапа и каснијих, слободнијих облика џеза и тврде да је мање цењен него што би требало јер га је тешко категорисати, али  и зато што је одлучио да се не комерцијализује.