Краљеви свинга – Billy Strayhorn

Рођен у Дејтону, Стрејхорн је већи део детињства провео са бабом и дедом у Хилсбороу, у Северној Каролини, где је прво научио да свира клавир. Његова породица се касније преселила у Питсбург, где је наставио музичко образовање, студирајући класичну музику на Питсбуршком музичком институту.

Након наступа у Питсбургу 1938. године, Стрејхорн је упознао Дјука Елингтона и показао вођи бенда како би аранжирао једно од Елингтонових дела. Импресиониран, Елингтон га је ангажовао, започињући једно од најважнијих музичких партнерстава у америчкој историји.

Стрејхорн је 25 година радио као кључни сарадник за оркестар Дјука Елингтона, делујући као композитор, аранжер и повремени пијаниста. Њихова уметничка сарадња била је толико флуидна да је било тешко разликовати њихове појединачне доприносе. И данас није сасвим разјашњено за неке од композиција које је потписао Елингтон, да ли их је заправо написао Стрејхорн.

Стрејхорн је био задужен за писање репертоара бенда, а нека од дела су постали незаборавни стандарди, као што су: „Take the 'A' Train“ (1939), „Lush Life“ (1936), „Satin Doll“ (1953), „Chelsea Bridge“ (1941).

Упркос огромном таленту, Стрејхорнов допринос је често био недовољно признат током његовог живота. У доба широко распрострањене дискриминације, његова другачија сексуална опредељеност, коју није скривао, допринела је његовој одлуци да остане “ван рефлектора”.

Стрејхорн је био активни учесник Покрета за грађанска права и био је близак пријатељ Мартина Лутера Кинга Млађег, за кога је аранжирао и дириговао један комад 1963. године.