уторак, 21.10.2025, 09:00 -> 15:35
štampajМоћни гласови – Cecile McLorin Salvant
Сесил МекЛорин Салвант (1989) је француско-америчка џез певачица, једна од најцењенијих из своје генерације, чест победник у годишњим анкетама критичара магазина „DownBeat“.
Рођена је у Мајамију, од оца лекар са Хаитија и мајке Францускиње, оснивача “French immersion school” у Мајамију. Почела је да учи класични клавир са пет, а кренула да пева у хорском друштву Мајамија са осам година, потом развивши интересовање за класично певање, учећи код приватних професора, а касније и код Едварда Вокера, професора певања на Универзитету у Мајамију.
Рекла је 2015. године: „Имала сам среће да одрастем у кући у којој смо слушали све врсте музике. Слушали смо хаићанску, хип-хоп, соул, класични џез, госпел и кубанску музику, да набројимо само неке. Када имате приступ томе као дете, то вам једноставно отвара свет.“
Године 2007. године се у Екс ан Прованс, у Француској, да студира право, као и класично и барокно певање на Конзерваторијуму “Даријус Мијо”. Управо је у Екс ан Провансу, са учитељем Жан-Франсоа Бонелом учила импровизацију, инструментални и вокални репертоар и певала са својим првим бендом.
Објавила је осам албума од 2010. године, од којих је шест номиновано за “Греми” награде, коју је добила три пута за најбољи џез вокални албум - „For One to Love“ (2015), „Dreams and Daggers“ (2017) и „The Window“ (2018). Њен најновији албум је „Mélusine“, из 2023. године.
На њу је највише утицала музика Саре Вон, коју је слушала у детињству, али и снажан утицај Били Холидеј, Беси Смит и Бети Картер. Она своју музику описује као џез, блуз, са елементима фолка и музичког позоришта. Компонује музику и текстове које такође пева на француском, свом матерњем језику, као и на шпанском, окситанском и хаићанском креолу.
У четворозвезданој рецензији њеног распродатог ангажмана у џез клубу „Рони Скот” у Лондону у јуну 2015. године, Џон Фордхам је написао у “Гардијану”: „Она доноси идеје из неочекиваних углова у познату уметност стандардног певања и примењује несташну интелигенцију на “истрошене” текстове на начине који их трансформишу.“
Коментари