Клуб Тропикана – Harry Belafonte

Своју музичку каријеру започео је као клупски певач у Њујорку како би платио часове глуме. Први пут када се појавио пред публиком, пратио га је бенд Чарлија Паркера, у којем су, између осталих, били Чарли Паркер, Макс Роуч и Мајлс Дејвис. Врло брзо развио је велико интересовање за народну музику, учећи материјал архиве америчких народних песама Конгресне библиотеке. Заједно са гитаристом и пријатељем Милардом Томасом, Белафонте је убрзо дебитовао у џез клубу „The Village Vanguard“. Године 1953. потписао је уговор са „RCA Victor“, снимајући ексклузивно за ту издавачку кућу до 1974. године. Наступао је током ере „Rat Pack“ (групе чувених „крунера“) у Лас Вегасу. Први масовно објављени сингл, који је постао његова „препознатљива“ нумера са учешћем публике у готово свим његовим живим наступима, био је песма „Matilda“,  1953. године. Његов албум, „Calypso“ (1956), који му је донео велики успех у каријери, био је први ЛП албум једног извођача продат у милионском тиражу.

Белафонте је био најпознатији по својим снимцима песама „Day-O (The Banana Boat Song)“, „Jump in the Line (Shake, Senora)“, „Jamaica Farewell“ и „Mary's Boy Child“. Снимао је и наступао у многим жанровима, укључујући блуз, фолк, госпел, мјузикле и америчке џез стандарде. Такође је глумио у филмовима као што су „Carmen Jones“ (1954), „Island in the Sun“ (1957), „Odds Against Tomorrow“ (1959), „Buck and the Preacher“ (1972) и „Uptown Saturday Night“ (1974).Последњи филмски наступ остварио је у филму Спајк Лија „BlacKkKlansman“ (2018).

Белафонте је освојио три „Греми“ награде, укључујући награду  за животно дело, награду Прајмтајм Еми  и награду Тони. Године 1989. добио је награду Кенеди центра. Добитник је Националне медаље за уметност 1994. године. 2022. године је примљен у Кућу славних рокенрола у категорији раног утицаја. Један је од ретких извођача који је добио награде „Еми“, „Греми“, „Оскар“ и „Тони“.

Године 1984. убрзо након што је „Band Aid“, група британских и ирских уметника, објавила песму „Do They Know It's Christmas?“, Белафонте је одлучио да направи амерички сингл у добротворне сврхе за помоћ жртвама глади у Африци. Са прикупљачем средстава Кеном Крејгеном, ангажовао је Лајонела Ричија, Кенија Роџерса, Стивија Вондера, Квинсија Џоунса и Мајкла Џексона. Песма коју су продуцирали и снимили, „We Are the World“, окупила је неке од најпознатијих америчких музичара тог доба и осми је најпродаванији сингл свих времена, са физичком продајом већом од 20 милиона примерака. Године 1986.  „Америчка музичка награда“ прогласила је „We Are the World“ песмом године и доделиле Белафонтеу награду.

Иако је изводио у бројним жанровима и не спада у први ред извођача и стваралаца латин или латин џез музике, сматра се „Краљем Калипса“, једног од латин стилова музике и плеса.