Историја џеза (56) – 1980.

Џез заједница је 1980. године доживела значајан раскол и смањење, са појавом комерцијално успешног звука „смут џеза“ или „поп фузије“. Истовремено, нова генерација музичара, предвођена трубачем Винтоном Марсалисом, фокусирала се на очување и проширење традиционалних џез стилова. Овај период је такође био сведок раста џез фестивала попут Међународног џез фестивала у Монтреалу и „Норд Си“ Фестивала.

Нови, комерцијално оријентисан облик џеза, познат као поп фузија или „smooth“ џез, стекао је популарност на радио станицама, са истакнутим саксофонистима попут Гровера Вашингтона Џуниора, Кенија Џиа и Дејвида Санборна. Џорџ Бенсон је те године објавио албум „Give Me the Night“, а Гровер Вашингтон „Winelight“. Група „Spyro Gyra“ је издала свој чувени албум „Catching The Sun“, a Џорџ Дјук свој „A Brazilian Love Affair“.

Са друге стране, „традиционалисти“ настављају мејнстрим правац. Винтон Марсалис, деветнаестогодишњи трубач, придружио се Арт Блекијевим „Џез Месинџерима“ 1980. године, са циљем да научи и одржи традиционално џез наслеђе од уметника попут Армстронга и Елингтона. Као ште ћете то чути у овој рубрици, у нумерама Стенлија Тарентајна и певачице Бети Картер.

Историја џеза (56) – 1980.

Програмска шема