Cool Jazz – Jim Hall

Рођен у Бафалу, Хол се током детињства са породицом преселио у Кливленд. Холова мајка је свирала клавир, деда виолину, а ујак гитару.  Почео је да свира гитару са 10 година, када му је мајка поклонила инструмент за Божић. Са 13 година је чуо Чарлија Кристијана како свира на плочи Бенија Гудмана, коју назива својим „духовним буђењем“. Као тинејџер у Кливленду, професионално је наступао, а почео је да свира и контрабас. Иако је испрва копирао соло деонице Чарлија Кристијана, а касније и Барнија Кесела, главни утицаји на Хола су од детињства били тенор саксофонисти Колмен Хокинс, Лестер Јанг, Пол Гонсалвес и Лаки Томпсон.

Хол је похађао Кливлендски музички институт, где је дипломирао композицију, студирајући клавир и бас поред теорије. Потом се преселио у Лос Анђелес, где је студирао класичну гитару код Висентеа Гомеса, затим је свирао у квинтету Чикоа Хамилтона, групи повезаној са кул џез покретом. Затим је био члан у другом сool џез ансамблу, “Jimmy Giuffre Three”. Хол је снимио свој први соло албум, “Jazz Guitar” 1957. године.

Крајем 1950-их и почетка 1960-их, развио је склоност ка „изазовним аранжманима и интерактивној импровизацији у дуо и трио саставима, а крајем 1950-их био је на турнеји са “Jazz at the Philharmonic” и у то време радио у Лос Анђелесу са Беном Вебстером, наступајући на албуму “Ben Webster at the Renaissance” (1960). Током 1959. године снимио је први од шест албума као истакнути солиста са Полом Дезмондом. Хол је такође наступао и снимао са Елом Фицџералд у Европи 1960. године.

Шездесетих је почео да наступа са вођама бендова, укључујући Лија Коница (1960–61), Сонија Ролинса (1961–62, 1964) и Арта Фармера (1962–64). Током овог периода, успоставио је студијско партнерство са Билом Евансом, појављујући се на пет албума са Евансом од 1962. до 1966. године.

Радио је као студијски гитариста за комерцијална снимања почетком и средином 1960-их, а као слободни студијски музичар, појављивао се на албумима певача Бига Џоа Тарнера, Џонија Хартмана, Џун Кристи, Бига Милера и Фреде Пејн, као и на комерцијално оријентисаним оркестарским поп и џез албумима Квинсија Џоунса, Лалоа Шифрина, Оливера Нелсона и Гарија Мекфарланда.

Учествовао је у cool џезу, боса нови и албумима трећег тока које су предводили Џон Луис, Џери Малиген, Боб Брукмајер и Пол Дезмонд, али и на би бап и хард бап сесијама са Сонијем Ститом, Нетом Едерлијем и Сонијем Ролинсом. Снимио је соул џез сесију са оргуљашем Полом Брајантом. 1962. године водио је трио са пијанистом Томијем Фланаганом и басистом Роном Картером (кога је 1965. заменио Ред Мичел). Почевши од 1963. године, Хол је свирао у студијском оркестру „The Merv Griffin Show“, радећи са Билом Беријем, Бобом Брукмајером, Бенијем Пауелом, Артом Дејвисом и Џејком Ханом.

Холов тон је описан као благ, топао, нежан, суптилaн, богат.  За разлику од других музичара, његов рад се не препознаје нужно по карактеристичном рифу, већ по његовим изражајним способностима. Као аранжер, правио је соло деонице прикладно конструисане, узимајући у обзир хармонијске, мелодијске и ритмичке елементе,  са осећајем и техником, са јасноћом као крајњим циљем.

Хол је био део неколико група које су имале необичну инструментацију у контексту џеза. У својој првој истакнутој професионалној групи, коју је предводио Чико Хамилтон, Хол је свирао заједно са виолончелистом Фредом Кацом у групи која није имала клавир. Холова следећа група, “Џими Ђуфре 3”, била је још радикалнија, без бубњара или клавира, а у једној инкарнацији, без басисте. Хол је касније свирао на две плоче Андреа Превена са класичним виолинистом Ицаком Перлманом. Слично Дјуку Елингтону, остали уметници на плочи утичу на композицију. стварајући музику и показујући сопствене таленте.

Тишина је подједнако део Холове музике као и звук – он „пажљиво бира неколико нота уместо мноштва, једну за другом, и поставља их са пажњом некога ко поставља елегантан сто“. Иако је генерално бендлидер, његове одличне вештине слушања му омогућавају да хармонијски помаже другим музичарима када је потребно и да остане тих када је потребно. У Холовим групама сви су једнаки, објашњава он, „сваки од ових момака је креативан, музичар у развоју, и ја се тако према њима опходим“.

Увек отворен за оно што је ново и шта други свирају, укључујући и гитарски синтисајзер.
Холов музички стил се развијао са сваким новим албумом.