Снага фузије – Idris Muhammad

Одрастајући проводио је време са колегама из Њу Орлеанса, браћом Невил, а заинтересован и за друге инструменте, показао је рани таленат као перкусиониста, свирајући на паради „Марди Грас“ са девет година. Са 14 година, започео је професионалну каријеру наступајући са бендом „The Hawketts“ на њиховом култном снимку „Mardi Gras Mambo“. Две године касније, 1956. године, свирао је бубњеве на снимку Фетс Доминовог хита „Blueberry Hill“.

Након што га је упознао Џо Џоунс, Мухамед је почео да иде на турнеје са Семом Куком. Касније је свирао са Џеримом Батлером и Кертисом Мејфилдом у Чикагу, радећи углавном у R'n'B-у, пре него што се средином 1960-их преселио у Њујорк где се уклопио у џез сцену свирајући са Кенијем Дорамом, Хорасом Силвером, Луом Доналдсоном и Бети Картер. Такође је свирао у „кућном бенду“ „Аполо“ театра. Године 1967. прихватио је посао у оркестру за почетну ванбродвејску продукцију „Hair“ и остао је са продукцијом када се преселила на Бродвеј. 

Током овог периода,  био је и у „кућном бенду“ издавачке куће „Prestige“, направивши преко 150 снимака за издавачке куће „Престиж“, „Блу Ноут“ и „CTI“, између осталих. Снимао је са уметницима као што су Лу Доналдсон и Чарлс Ирланд, који су почели да спајају џез са звуцима фанка, соула и рока. Мухамед се такође појављивао као пратећи музичар са уметницима као што су Џин Амонс, Нет Адерли и Џорџ Бенсон. Руди ван Гелдер је често радио са Мухамедом и имао је посебан однос са њим – овај сниматељ и продуцент музике је у великој мери помогао у фином подешавању Мухамедовог снимљеног звука бубњева.

Након четири године са продукцијом „Hair“ , Мухамед је отишао на турнеју са Робертом Флек, са којом је радио већи део наредне деценије.

Мухамедов први снимак као бендлидера, „Black Rhythm Revolution!“, објавила је издавачка кућа „Prestige“ 1970. године, а затим је годину касније уследио „Peace and Rhythm“. Оба ова албума истраживала су низ стилова и традиција пронађених у џезу и ритмовима Њу Орлеанса.  Накнадни албуми објављени за издавачку кућу „Kudu“, „Power of Soul“, „House of the Rising Sun“ и „Turn This Mutha Out“, окренули су се ка фанку. Ови албуми су касније постали омиљени међу фанк ентузијастима, а хип-хоп уметници су их често семпловали.

Пред крај 1970-их придружио се бенду Џонија Грифина, а такође је проводио време свирајући са Фароаом Сандерсом. Следеће деценије преселио се у Европу наставивши редовно да свира и снима сарађујући са Ахмадом Џамалом, Чиком Фрименом и Сонијем Ролинсом.