Снага фузије – Roy Ayers

Првобитно школован за пијанисту, прешао је на вибрафон, почевши као традиционални џез музичар – ипак, рано је кренуо да развија свој јединствени звук. Студирао на Универзитету Калифорније у Лос Анђелесу (UCLA) пре него што се преселио у Њујорк, где је почео да свира са неким од великана џез сцене 1960-их, попут Хербија Ханкока и Стенлија Тарентајна.

Њему се често приписују заслуге за увођење џеза у свет фанка, посебно захваљујући његовим албумима из 1970-их као што су „Ubiquity“ и „Everybody Loves the Sunshine“, који су постали главни елементи жанра. Каснија нумера, „Everybody Loves the Sunshine“, остаје једна од његових најзначајнијих песама, позната по својој благој, соул вибрацији,  веома утицајна у жанровима соула, хип-хопа и R&B-а.

Оно што Ајерса издваја јесте његово мајсторство свирања вибрафона, инструмента који често не заузима примарно место у џез музици, али га је он избацио у први план својим препознатљивим стилом свирања. Такође је познат по сарадњи са другим истакнутим музичарима, као што су Херби Хенкок, Фела Кути и Еди Хендерсон.

Поред џез рада, Ајерсов утицај се може чути и у хип-хопу, јер је његову музику семпловао низ уметника, укључујући „A Tribe Called Ques“t, „Common“ и „Mos Def“.

Иако није задржао исту истакнутост у мејнстрим музици током ‘90-их и 2000-их, наставио је да иде на турнеје и објављује музику, а његов утицај је остао невероватно јак, посебно на андерграунд сценама фанка и соула. Ајерс је постао нека врста „поштованог старешине“ у свету џеза и фанка, редовно наступајући на фестивалима и одржавајући лојалну базу обожавалаца.