Cool Jazz – Chet Baker

Рођен у Јејлу, у Оклахоми, као  син професионалног гитаристе, био  је одмалена са дубоким музичким коренима. Почео је да свира трубу у тинејџерским годинама, потом се придружио америчкој војсци, где је свирао у војним оркестрима - прво у Берлину, а затим поново у САД.

Након што је напустио војску, почео је да стиче име на џез сцени Лос Анђелеса. Године 1952. Бејкер се придружио револуционарном квартету без клавира, баритон саксофонисте Џерија Малигена, у коме је одсуство хармонског инструмента наглашавало контрапункт и простор, стварајући место за Бејкерову чисту и  лирску трубу. Једна од нумера из тог доба, „My Funny Valentine“  постала је ванвременски хит. Њихова „хемија“ је била „магнетна“, а група је постигла тренутно признање, упркос томе што су остали заједно само око годину дана.

Године 1954. објавио је албум „Chet Baker Sings“, који је у почетку добио подједнако похвала колико и критика. Многи џез пуристи су одбацивали његов крхки, готово андрогини глас, али с временом је његово певање постало једнако култно као и његово свирање трубе, те се тако и данас слушају „I Fall in Love Too Easily“, „But Not for Me“, „The Thrill Is Gone“, „Time After Time“… свеже, лепе и емоциналне и данас.

Бејкеров живот је обележила дуготрајна зависност од хероина, која је утицала и на његово физичко здравље и на способност да одржава везе и наступе. Крајем 1960-их, нападнут је (наводно због дуга за дрогу), а батине су му оштетиле „амбажуру“, због чега је морао поново да научи да свира.

Упркос неуспесима, поново се појавио 1970-их, посебно у Европи, где је наишао на много више уважавања и подршке. Од тада до смрти, Бејкер је плодно снимао, посебно у Италији,  Француској и Холандији.

Бејкер се памти као једна од најромантичнијих, најрањивијих и најзагонетнијих фигура џеза - његово свирање и певање утицали су на уметнике различитих жанрова, од Елвиса Костела до Норе Џоунс и Тома Јорка. Иза себе је оставио преко 100 албума, као и митску слику мученог уметника, а његов  бевременски, дубоко емоционални и помало „сабласни“ звук  и даље одјекује као неизоставни део историје џеза.