Cool Jazz – Chico Hamilton

Чико Хамилтон (1921–2013) је био амерички џез бубњар и бендлидер, познат по свом иновативном приступу ритму и формирању група које су мешале џез са елементима класичне и камерне музике. Првобитно је био пратећи музичар Лестера Јанга, Џерија Малигена, Каунта Бејзија, Чарлија Барнета и Лене Хорн. Касније је постао бендлидер, прво са квинтетом, а потом је водио бендове који су изводили кул џез, пост боп и џез фузију.

Свој први албум као вођа бенда снимио је 1955. године са контрабасистом Џорџом Дививијеом и гитаристом Хауардом Робертсом. Затим је формирао квинтет (1955–1965), који је био необичне инструментације - укључујући виолончело, флауту и гитару (уместо традиционалног клавира), а међу раним члановима састава били су Бади Колет, Џим Хол и Фред Кац. Квинтет је имао камерни џез звук, софистициран, „cool“ и веома ритмичан.

Хамилтон је обновио своју групу 1961. године са Чарлсом Лојдом, Габором Сабом, Џорџом Боханоном и Албертом Стинсоном, свирајући оно што је описано као камерни џез са „умереним авангардизмом“. Године 1986. Хамилтон је формирао свој секстет Чико Хамилтон и Јанг Алтос, у којем учествују Кенет Лампл, Ерик Персон и Марк Бернштајн. Група је наступала на JVC џез фестивалу 1986. године, у позоришту Аполо и Линколн центру за сценске уметности.

Компоновао је музику за игране филмове „Репулзија“ (1965), „Господин Рико“ (1975), „Кунска кожа“ (1975), „По дизајну“ (1982), телевизијске програме „Портрет Вилија Мејса“ и „Џералда МекБоинг-Боинга“, и компоновао музику за стотине реклама за ТВ и радио.

Био је ментор многим младим џез музичарима, укључујући Чарлса Лојда, Габора Сабоа, Ерика Долфија и Ларија Коријела.

Његова музика је спајала различите стилове - џез, класику, светску музику и фанк - далеко испред свог времена. Наступао је и снимао и у својим деведесетим.

Награђен је титулом џез мајстора од стране Националне фондације за уметност (NEA) 2004. године.