Колекционарски кутак – Melba Liston

Рођена у Канзас Ситију, почела је да учи тромбон са седам година, првенствено као самоука, али уз помоћ деде који је свирао гитару и  са којим је провела значајно време учећи да свира духовне и народне песме. Са осам година, била је довољно добра да буде соло извођач на локалној радио станици, а две године касније  преселила се у Лос Анђелес. Била је школска другарица са Декстером Гордоном и пријатељица са Ериком Долфијем. Она и Декстер Гордон су почели да свирају заједно са четрнаест, односно седамнаест година, а снимала је са Гордоном 1947. године.

Након што је три године свирала у омладинским бендовима и учила са Алмом Хајтауер, одлучила је да постане професионални музичар и придружила се биг бенду Џералда Вилсона 1943. године.

Када је Вилсон распустио свој оркестар 1948. године, придружила се биг бенду Дизија Гилеспија у Њујорку, у којем су у то време били саксофонисти Џон Колтрејн, Пол Гонсалвес и пијаниста Џон Луис. Листон је била оркестарски свирач, али је уз охрабрење почела да свира сола, а њени иновативни џез аранжмани легитимисали су додатно њено присуство у окружењу у којем су доминирали мушкарци.

Била је на турнејама са Каунтом Бејзијем, затим са Били Холидеј (1949), али је била толико дубоко погођена равнодушношћу публике и тегобама турнеја да је одустала од свирања и окренула се образовању. Листон је предавала око три године.

Вратила у Гилеспијев биг бенд због турнеја које је спонзорисао Стејт Департмент САД 1956. и 1957. године, снимала је са Арт Блекијевим „Јazz Messengers“ (1957) и формирала женски квинтет 1958. године. Посетила је Европу 1959. године са представом „ Free and Easy“,  музичког директора Квинсија Џонса. Пратила је Билија Екштајна са оркестром Квинси Џоунса на албуму „At Basin Street East“, објављеном 1961. године. 

Како је њена каријера напредовала, постала је познатија као аранжерка, посебно у партнерству са пијанистом Ренди Вестоном, аранжирајући композиције (углавном своје) за средње и велике ансамбле. Ова сарадња, посебно јака шездесетих година, поново ће се распламсати крајемосамдесетих и деведесетих година прошлог века све до њене смрти, а ту сматрају по квалитету равну сарадњи Били Стрејхорна и Дјук Елингтона.

Радила је и као „ghost writer“ током своје каријере - према речима једног критичара, „многе аранжмане који се налазе у репертоарима под именом Гилеспија, Џоунса и Вестона написала је Мелба Листон.

Поред тога, радила је са Милт Џексоном, Кларк Теријем и Џони Грифином, као и аранжер за издавачку кућу „Motown“, појављујући се на албумима Реј Чарлса.

Године 1971. изабрана је за аранжера за Калвина Скота, на чијем албуму је сарађивала са Џоом Семплом и Вилтоном Фелдером из групе „Jazz Crusaders“, блуз гитаристом Артуром Адамсом и џез бубњарем Полом Хамфријем.

Радила је са омладинским оркестрима у Вотсу, у Калифорнији, пре него што је 1973. године прихватила позив Владе Јамајке да постане директорка афроамеричког попа и џеза у Музичкој школи Јамајке. Вратила се у САД 1979. године где је награђена на првом „Женском џез фестивалу“ у Канзас Ситију, потом и на фестивалу „Salute to Women in Jazz“ у Њујорку, а касније је формирала нови бенд, „Melba Liston and Company“.