Краљеви свинга – Cab Calloway

Потичући из породице средње класе, Келовеј је у почетку био заинтересован да постане адвокат, похађајући  престижну средњу школу „Douglass” у Балтимору. Међутим, убрзо је пребацио фокус на музику, одлуку која ће одредити његов живот.

Похађао је „Negro Conservatorу of Music“ у Балтимору, где је усавршавао своје вокалне вештине. Такође је кратко студирао на Универзитету „Линколн“ у Пенсилванији пре него што је одлучио да настави музичку каријеру као професионалац.

Вероватно је најпознатији по наступима у легендарном „Cotton Club“,  једном од најпознатијих џез места у Харлему, где је водио свој оркестар од 1930. године. Келовејев биг бенд је био познат по својим енергичним наступима, а он је био познат по свом „скету“ - техници вокалне импровизације која је постала један од његових заштитних знакова. Његово извођење песме која је постала велики хит 1931. године - "Minnie Тhe Moocher" - једно је од његових најпознатијих дела. Рефрен песме "hi-de-hi-de-hi-de-ho" заувек остаје тренутно препознатљив симбол Келовејевог јединственогог стила.

Каловејов утицај проширио се и изван његове музичке каријере. Имао је звездану каријеру на телевизији (био је један од првих црначких забављача који се редовно појављивао на америчкој телевизији) и у више филмовима, посебно 1940-их и 1950-их ("The Big Broadcast of 1936", "Stormy Weather" (1943), па и у познијим годинама  - „Браћа блуз“ (1980), где је одиграо незаборавну улогу вође бенда у клубу - чиме је помогао је да се џез представи широкој публици. Његов стил је комбиновао елементе водвиља и шоуменства, чинећи његове наступе незаборавним.

Имао је дуготрајан утицај на развој џез музике, а његов биг бенд, познат по својој „високој енергији“ и иновативним аранжманима, представљао је неке од најталентованијих музичара тог доба, укључујући Бен Вебстера, Чу Берија и Милт Хинтона. Келовејев биг бенд је био један од ретких који је током „Велике депресије“ имао константан успех и рад.

У погледу музичког стила, Келовејева музика је била мост између ере биг бенда свинга и модернијих џез стилова који су се појавили 1940-их. Пригрлио је бап и друге жанрове који се развијају,  задржавајући спектакуларност и „позоришне“ елементе својих наступа.

Такође је био ментор и радио са другим познатим музичарима, укључујући Дизи Гилеспија и Каунт Бејсија, као и помажући у обликовању каријера млађих џез звезда.