Мајстори барока

Овај аутор позног барока рођен је у Паризу 21. септембра 1698. године у породици музичара. Поред компоновања био је цењен као виолиниста, започевши каријеру са само дванаест година, што је довело да 1730. постане члан престижног ансамбла Краљеве виолине поред свог оца и брата. Франкер је такође деловао и на пољу опере заједно са Жан-Феријем Ребелом, са којим је обављао дужност директора Опере. Поред тога био је и композитор оркестра Краљевог домаћинства, а 1730. године био је примљен у војни ред Госпе од Кармела и Светог Лазара од Јерусалима као један од ретких музичара. Све ове функције, учиниле су да историчари у XIX веку дају суд да је Франкер пример уметника-аривисте старог режима, а овој оцени није допринело то што му је Луј XV дао племићку титулу 1764. године за заслуге у краљевској служби. Франсоа Франкер је преминуо у дубокој старости, 1787. године у Паризу.

Франкер је у историји музике остао пре свега запамћен по сарадњи са Жан-Феријем Ребелом. Ови музичари су свој заједнички композиторски подухват на пољу опере започели 1726. делом Пирам и Тизба, и наставили га у наредних четрдесет пет година. Њихов опус је на оперском пољу тешко диференцирати, а од 1743. године деловали су и као генерални инспектори Опере. Ова позиција их је довела да места директора Опере, где су 1757. године добили тридесетогодишњи уговор, који није дуго трајао јер су своје службовање започели у изузетно тешком и турбулентном времену за ову установу – поред сукоба италијанске и француске оперске струје, за време њиховог мандата Опера је и изгорела. Но, оставили су изузетно плодан опус на пољу опере настављујући тековине лилијевског типа француске опере.

На пољу камерне музике Франкер показује нешто модернији приступ – осећају се утицаји Корелијевог стила, као и сасвим дискретни помаци у правцу надолазеће рококо естетике.

Уредница емисије Ксенија Стевановић