Олег Аронсон: Уметност и економија сиромаштва (1)

Олег Аронсон у овом тексту позива на ново читање донекле потцењеног Толстојевог дела Шта је уметност?, у којем велики руски писац износи своју критику доминантне или, савременијим терминима речено, институционалне уметности. Штавише, аутор сматра да је ово дело данас актуелније него кад је писано (крајем 19. века), посебно по томе што Толстој одбацује миметичку природу уметности и лепоту као њен критеријум, што уводи „емоционалну заразу” као њен принцип, а такође и по томе што наглашва моменат заједнице у тези да је „права уметност” она које уједињује све људе.

Поредећи Толстојеве ставове са идејама Пјера Жозефа Прудона и Марсела Моса, Аронсон примећује: „Толстојев пут према друштвеној критици кроз уметност у много чему је близак левичарској мисли 20. века. Његова зараза делује у посебном утопијском модусу, који се може назвати комунизмом без идеологије или комунистичким сензибилитетом. Иако он идеал види у хришћанској заједници, он у суштини подиже своју мисао до глобалног нивоа, до захтева за универзалном заједницом, изгубљеном током прогреса, али рудиментарно очуваном у сфери деловања уметности. Овај минимум уметности делује као вирус, као инфекција, али за разлику од епидемије болести, вирус уметности изазива етичку заразу. Та етичка материја (оно што ће Емануел Левинас касније назвати етичка перцепција, која није дата у форми закона, већ у самој пракси постојања) и јесте толстојевски живи живот, који не може да открије ни разум ни научно сазнање и који се не сме помешати са задовољством и допадањем… Ако ставимо у заграде моменат хришћанске проповеди, онда Толстој фактички покушава да измести уметност из области економије богатства и политичке економије на сасвим другу раван, на којој се и даље може мислити у економским категоријама, али тада треба говорити о посебној афективној економији, у којој нема размене, нема акумулације, нема категорије власништва, и ту раван условно можемо назвати економијом сиромаштва”.

Текст је преузет из ауторове књиге есеја „Снага лажи – искуства неполитичке демократије”, коју је 2017. године објавио издавач Фаланстер из Москве.

Превели с руског Тања Мијовић и Данило Барјактаревић.
Читао Александар Божовић.
Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.