Диригент Живојин Здравковић

Рођен је 1914. у Београду, и веома рано је показао интересовање за музику. Прво је уписао студије обое, а потом и композицију и дириговање код Стевана Христића и Михајла Вукдраговића. Најпре је дипломирао обоу 1940, а рат га је спречио да у том тренутку заокружи и студије друга два одсека. Исте те године постао је обоиста Симфонијског оркестра Радио Београда, а тек након ослобођења, као стипендиста наше куће, одлази у Праг на Мајсторску школу код Вацлава Талиха – познатог диригента, педагога и утемељивача Чешке филхармоније. Током усавршавања, 1946. године, имао је први контак у улози диригента са Симфонијским оркестром Радио Београда, када је извођено његово ауторско дело – увертира Јелисавка, Обилића мајка.

У интервјуу који је Здравковић дао за загребачки недељник „Информатор” у септембру 1991. године, истакако је да му је читава уметничка каријера била везана за Радио Београд. „Захваљујући тој институцији 1948. године сам основао први Камерни оркестар у Београду, у коме су били најбољи гудачи – сами концерт-мајстори, и он је постојао све до 1956. године. Као директор Београдске филхармоније једно време сам скоро редовно дириговао и радио са оркестром, учествујући у свим концертним циклусима Радио Београда. Снимали смо нарочито дела домаћих, али и светких мајстора, посебно руске композиторе” – речи су Живојина Здравковића.

Важно је истаћи да је Здравковић био иницијатор поновног послератног оснивања Београдске филхармоније 1951. године, на чијем је челу био у периоду од 1961. до 1980. године. Својим залагањем омогућио да оркестар уђе у своју зрелу фазу и постане светски познат и признат. Заправо, диригентска палица Живојина Здравковића учинила је да Београдска филхармонија буде међу првих пет евроспких оркестара, тик уз Берлинску, Бечку, Лењинградску и Лондонску филхармонију. Тај период и данас се назива „златном епохом” филхармоније, када су остварена и бројна незаборавна гостовања светских уметничких величина, попут Рубинштајна, Ојстраха, Мењухина, Наваре, Ростроповича и многих других.

Као диригент обишао је готово цео свет. Поред тога што је био шеф Београдске филхармоније до 1980, био је и успешан професор на Факултету музичке уметности у Београду, од 1949. до пензионисања 1989. године. О томе сведочи и податак да су диригентски занат од њега научили, и у његовој класи дипломирали, Ангел Шурев, Ванчо Чавдарски, Зорица Митев, Миодраг Јаноски и други.

Оснивач је и диригент првог камерног оркестра у Београду, а треба истаћи да је био и оснивач и шеф диригент Симфонијског оркестра у Каиру, те један из групе најугледнијих српских музичара заслужних за оснивање Бемуса. Добитник је бројних награда и признања, а само нека од њих су: Седмојулска награда, Орден Републике Египат, Златна спомен медаља Савеза композитора, Орден заслуге за народ са сребрним зрацима, Повеља Мокрањчевих дана, и друге.

Уредница емисије Марија Вуковић