Читај ми!

Из архиве Радио Београда

Диригент Живојин Здравковић

Емисију смо посветили једном од највећих југословенских диригената међународне репутације кога је француски композитор Оливије Месијан описао као „прецизног, непогрешивог, пасионираног, ватреног, наелектрисаног и вулканског диригента”. Реч је о Живојину Здравковићу који је преминуо пре тачно четврт века, 15. септембра 2001. године.

Из архиве Радио Београда

Autor:
Марија Вуковић

Емисија вас води на звучно путовање оживљавајући ретке и антологијске снимке врхунских извођења, знаменитих концерата и великана домаће и светске музичке сцене, сачуване у богатој Фонотеци Радио Београда. [ детаљније ]

Рођен је 1914. у Београду, и веома рано је показао интересовање за музику. Прво је уписао студије обое, а потом и композицију и дириговање код Стевана Христића и Михајла Вукдраговића. Најпре је дипломирао обоу 1940, а рат га је спречио да у том тренутку заокружи и студије друга два одсека. Исте те године постао је обоиста Симфонијског оркестра Радио Београда, а тек након ослобођења, као стипендиста наше куће, одлази у Праг на Мајсторску школу код Вацлава Талиха – познатог диригента, педагога и утемељивача Чешке филхармоније. Током усавршавања, 1946. године, имао је први контак у улози диригента са Симфонијским оркестром Радио Београда, када је извођено његово ауторско дело – увертира Јелисавка, Обилића мајка.

У интервјуу који је Здравковић дао за загребачки недељник „Информатор” у септембру 1991. године, истакако је да му је читава уметничка каријера била везана за Радио Београд. „Захваљујући тој институцији 1948. године сам основао први Камерни оркестар у Београду, у коме су били најбољи гудачи – сами концерт-мајстори, и он је постојао све до 1956. године. Као директор Београдске филхармоније једно време сам скоро редовно дириговао и радио са оркестром, учествујући у свим концертним циклусима Радио Београда. Снимали смо нарочито дела домаћих, али и светких мајстора, посебно руске композиторе” – речи су Живојина Здравковића.

Важно је истаћи да је Здравковић био иницијатор поновног послератног оснивања Београдске филхармоније 1951. године, на чијем је челу био у периоду од 1961. до 1980. године. Својим залагањем омогућио да оркестар уђе у своју зрелу фазу и постане светски познат и признат. Заправо, диригентска палица Живојина Здравковића учинила је да Београдска филхармонија буде међу првих пет евроспких оркестара, тик уз Берлинску, Бечку, Лењинградску и Лондонску филхармонију. Тај период и данас се назива „златном епохом” филхармоније, када су остварена и бројна незаборавна гостовања светских уметничких величина, попут Рубинштајна, Ојстраха, Мењухина, Наваре, Ростроповича и многих других.

Као диригент обишао је готово цео свет. Поред тога што је био шеф Београдске филхармоније до 1980, био је и успешан професор на Факултету музичке уметности у Београду, од 1949. до пензионисања 1989. године. О томе сведочи и податак да су диригентски занат од њега научили, и у његовој класи дипломирали, Ангел Шурев, Ванчо Чавдарски, Зорица Митев, Миодраг Јаноски и други.

Оснивач је и диригент првог камерног оркестра у Београду, а треба истаћи да је био и оснивач и шеф диригент Симфонијског оркестра у Каиру, те један из групе најугледнијих српских музичара заслужних за оснивање Бемуса. Добитник је бројних награда и признања, а само нека од њих су: Седмојулска награда, Орден Републике Египат, Златна спомен медаља Савеза композитора, Орден заслуге за народ са сребрним зрацима, Повеља Мокрањчевих дана, и друге.

Уредница емисије Марија Вуковић