Са београдских сцена – Ауторски концерт Ијана Вилсона

Ијан Вилсон рођен је 1964. у Белфасту. Студирао је виолину, клавир и композицију, коју је дипломирао на Универзитету Северне Ирске, где је почетком 21. века радио као истраживач сарадник. Био је резидентни композитор Већа округа Литрим и музички директор Фестивала нове музике у Слајгу. Након постдокторских студија 2009. године именован је истраживача сарадника на Технолошком институту у Дандолку, где истражује традиционалне ирске извођачке праксе као основу за нова уметничка музичка дела.

Опус Ијана Вилсона обухвата скоро 200 композиција, укључујући камерне опере, концерте, гудачке квартете, оркестарску и камерну музику, као и мултимедијална дела. Поред уобичајених класичних жанрова Вилсон се у последње време бави и компоновањем за џез музичаре, певаче традиционалне ирске музике, виртуозе на азијској табли и кинеској пипи, а сарађивао је и са кореографима, позоришним редитељима и композиторима електроакустичке и компјутерске музике.

На концерту „Белешке са терена” у Галерији АртГет, виолинисткиња Душица Младеновић и харфисткиња Мина Ћапин најпре су, премијерно у Србији, извеле остварење Ground Out Ијана Вилсона. Композиција за виолину, харфу и семплове из 2019. резултат је шестомесечног истраживања у округу Лиш у Ирској, као део пројекта који се бавио утицајем климатских промена на начин производње и конзумирања хране у Ирској.

У другом делу овог концерта уприличена је још једна спрска премијера – композиције Тежина маргина за виолину и траку овог ирског аутора. Дело је поруџбина бијеналне изложбе „Границе” из 2025. године, прекограничног уметничког програма који је обухватао шпански град Каван и ирски округ Фермана. О композицији Тежина маргина Ијан Вилсон је рекао следеће: „С обзиром на то да ми је дата потпуна слобода, решио сам да интервјуишем неколицину људи који су или одрасли близу границе Северне Ирске или сада живе близу ње, како бих чуо њихова размишљања на тему бивствовања у тим областима. Остао сам неутралан, постављајући иста питања свима, извлачећи њихово лично мишљење, а да их не усмеравам у било ком одређеном правцу. Резултати су, као што се и очекивало, били пуни емоција, па чак и филозофије. Свео сам снимљене разговоре на оно што сам сматрао најзанимљивијим одломцима, спојио их на траку, а затим сам компоновао музику за виолину коју би моја супруга Душица изводила уз овај звучни запис, и тако све повезао музиком.”– речи су Ијана Вилсона.

Уредница емисије Марија Вуковић