Иван Ковач

Рођен је 1937. године, у Руском Крстуру, у породици русинског порекла. Отац Михал је био књижевник, а мајка Јелена чланица хора Опере у Српском народном позоришту. Основно и средње музичко образовање завршио је у Новом Саду, да би студије композиције похађао на Факултету музичке уметности у Београду, у класи Предрага Милошевића, дипломиравши 1969. године. Потом добија посао у Радију Нови Сад, где је пре свега деловао као музички уредник и као помоћник директора Музичке продукције. Године 1975, постаје директор Музичке школе „Исидор Бајић”, да би годину дана касније добио позив да постане професор анализе музичког дела на Академији уметности у Новом Саду, где ће у потоњем периоду постати и декан, бивајући заслужан за формирање новосадске композиторске школе.

Обдарен организационим способностима и високим етичким принципима, Иван Ковач је током живота обављао важне дужности у Удружењу композитора Војводине, да би 1986. постао и секретар Савеза удружења композитора Југославије, оставши на овој функцији до преране смрти 1992. године. Остало је забележено да је допринео модернизацији и осавремењавању рада ове организације. Ерудита, великог музичког знања, био је, истовремено као композитор, па и као педагог, противник авангардних струјања, полазећи из позиције да је у нашој средини потребно још уложити у образовање и професионализацију пре него што би се кренуло у израженије преиспитивање традиције.

У свом опусу, који је до сада недовољно познат јавности и вреднован, неговао је умерено модернистички, а понекад као у делима надахнутим русинским фолкором, попримао и прави тонално-национални штимунг. Ковачев оригинални музички стил, базирао се на проучавању односа звучних структура, логичном извођењу облика, реинтерпретацији традиције, резултирајући стваралаштвом мимо водећих трендова последњих деценија XX века.

Уредница Ксенија Стевановић