недеља, 09.08.2026, 21:35 -> 12:32
Извор: Радио Београд 3
Жене у музици – Франциска Флајшандерл
Представљамо вам Франциску Флајшандерл, аустријску инструменталисткињу и истраживачицу у области историјски информисаног извођења, рођену 1983. године у Линцу. У средишту њеног уметничког и научног рада налази се псалтеријум, жичани инструмент из породице цимбала, који је имао значајно место у италијанској музичкој пракси прве половине осамнаестог века.
Слушаћете одабране нумере са албума Solo un salterio – Само један псалтеријум, који је 2025. године објавила издавачка кућа Note One. Реч је о првом албуму у целини посвећеном солистичкој музици за барокни псалтеријум, на којем су забележена премијерна извођења композиција које ћете чути. Издање је настало као резултат вишегодишњег истраживања Франциске Флајшандерл посвећеног историји, репертоару и извођачким техникама овог готово заборављеног инструмента. Његов наслов истовремено упућује и на сведену извођачку поставку и наговештава својеврсну звучну игру: премда слушамо само један инструмент, богатство његових боја и разноврсност техника свирања стварају утисак знатно ширег звучног простора.
Студије цимбала Флајшандерлова је завршила у Линцу, а потом је на Музичкој академији у Базелу магистрирала савремену камерну музику. У првој фази каријере била је усмерена на савремену и импровизовану музику. Између 2008. и 2015. године истраживала је и проширивала звучне и извођачке могућности цимбала, развијајући истовремено начине записивања нових техника свирања. Премијерно је извела приближно тридесет композиција написаних за њу, а сарађивала је и са Ђерђом Куртагом, изводећи транскрипције његових дела.
Прекретницу у њеном уметничком раду означила је 2014. година, када је набавила барокни псалтеријум и посветила се проучавању његове историје, репертоара и извођачких техника. Истражујући италијанске архиве, библиотеке и музеје, пронашла је бројне рукописе и историјске податке који потврђују да псалтеријум у доба барока није био тек егзотичан или маргиналан инструмент, већ важан део италијанске музичке праксе. Овај псалтеријум је 1725. године у Риму израдио градитељ музичких инструмената Микеле Барби, а Флајшандерлова примењује три историјски документована начина свирања: ударање жица помоћу две мале палице, њихово трзање ноктима и јагодицама прстију, као и свирање посебним плектрумима причвршћеним за металне прстенове на прстима. Смењивањем ових техника она открива богатство звучних боја псалтеријума: од јасног, блиставог и готово перкусивног тона до нежног и присног звука који подсећа на харфу.
У области ране музике усавршавала се у Scholi Cantorum у Базелу, а 2021. године докторирала је на Универзитету у Лајдену. Њена дисертација представља прву свеобухватну студију историје, репертоара и начина свирања италијанског псалтеријума у осамнаестом веку. Тиме је учврстила свој углед једне од водећих светских интерпретаторки и познавалаца овог инструмента. Наступа широм Европе и Америке, одржава предавања и мајсторске курсеве и сарађује са угледним ансамблима, међу којима су Академија за стару музику из Берлина, Il Pomo d’Oro и бечки Concentus Musicus. Основала је ансамбл за рану музику Il Dolce Conforto, а педагошким радом се бави на Универзитету за музику и извођачке уметности у Бечу, где предаје псалтеријум.
Године 2025. Франциска Флајшандерл је изабрана за амбасадорку Европског Дана ране музике, манифестације која се сваке године обележава 21. марта, на први дан пролећа и на дан рођења Јохана Себастијана Баха.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари