Годишњица Вигмор хола – Јужноафрички виолончелиста Ејбел Селаочое и Банту ансамбл

Последњих година, ова дворана је знатно проширила свој репертоарски захват, те је, поред концерата камерне, вокалне и ране музике, отворила простор и за бројне уметнике из домена фолк традиција и world music-а. Због тога је позивницу да наступа на прослави 125. годишњице Вигмор хола добио и харизматични јужноафрички виолончелиста Ејбел Селаочое, који наступа на овој сцени редовно од 2021. Селачое у својој музици трага за људима и људскошћу где год се она налазила. „Моја музика”, каже Селаочое, „је о стварима са којима можемо сви да се повежемо”. Конкретно, у својим композицијама, овај уметник комбинује оригиналне идеје са музиком која га инспирише, било да је то европска класична музика, афричке химне и песме, џез или одјеци предачких гласова. Сам Селаочое каже да је морао да научи да свира виолончело како би сва научена правила прекршио. За њега је виолончело средство којим повезује различите музичке светове, а користи га и као виртуозни, мелодијски инструмент и као удараљку, док сам поред свирања и пева и користи тело као перуксивни објекат. Селаочоево умеће донело му је бројне сарадње, са музичарима широм света, а у протеклој сезони поред рада са Камерним оркестром Сент Пол, премијерно је представио и своја ауторска дела, попут концерта Торо Ца Ква који је написао за колегу-виолончелисту Готјеа Каписона по поруџбини Симфонијског оркестра Сан Франциска.

Селаочое је одрастао у Себокенгу, великом тауншипу у јужном делу Јоханесбугра, а прве часове виолончела је добио у Совету. Своје студије је завршио на Краљевском северном музичком колеџу у Манчестеру, где је упознао већину музичара са којима ће 2022. оформити Банту ансамбл. Специфична енергија овог уметника освојила је међународну сцену 2021. године, кад је дебитовао на Промс фестивалу. Селаочое свира на модерној копији виолончела градитеља Монтањане из XВИИИ века, за којег каже да је један „певајући инструмент”.

Уредница Ксенија Стевановић