недеља, 05.07.2026, 20:02 -> 13:00
Извор: Радио Београд 3
Фестивал Промс 2025
Репродукујемо снимак концерта одржаног 8. августа у Ројал Алберт холу у Лондону. Дела Пола Дикаа, Сергеја Рахмањинова и Беле Бартока изводили су чланови Симфонијског оркестра Би-Би-Сија под управом Жозепа Понса, а солисткиња је била пијанисткиња Беатриче Рана.
Најпре ћете чути Плесну поему из Дикаовог једочиног балета Пери, премијерно изведеног 1912. године. У овом остварењу композитор је посегнуо за мотивима из персијске митологије: Пери је натприродно биће налик анђелу – крилато, неухватљиво и изузетне лепоте – а њена судбина преплиће се са тежњом Александра Великог да пронађе бесмртност. Наиме, после дугог трагања за вечним животом, Александар доспева на сам крај света, где затиче Пери са цветом бесмртности у рукама. Док она спава, он јој краде цвет, уверен да је тиме стекао моћ над њом. Међутим, по буђењу, Пери започиње заводљиви плес, све му се више приближава, а затим у пресудном тренутку враћа цвет и одлази назад у рај. Александар остаје сам, далеко од домовине, суочен са сопственом смртношћу.
Наредна тачка на програму била је Рапсодија на Паганинијеву тему, опус 43 Сергеја Рахмањинова у којој је као солисткиња наступила пијанисткиња Беатриче Рана.
Ово једноставачно концертантно остварење Рахмањинов је писао у лето 1934. године у Швајцарској, током боравка у својој вили Сенар на обали луцернског језера. Као истакнути интерпретатор својих композиција, Рахмањинов је дело премијерно извео 7. новембра исте године у Балтимору, а том приликом Филаделфијским оркестром дириговао је Леополд Стоковски. Иначе, Рапсодија је обликована кроз 24 варијације на тему Паганинијеве последње композиције из циклуса Каприси за соло виолину. Такође, у њој Рахмањинов и цитира славну средњовековну секвенцу Dies Ire.
Други део концерта испунила је музика из балета-пантомиме Чудесни мандарин Беле Бартока. У извођењу су суделовали и чланови ансамбла Би-Би-Си Сингерс.
Дело је настало 1919. године, према истоименој новели Мелкиора Ленђела, објављеној две године раније у часопису „Запад”. Због провокативног либрета и снажних еротских алузија, већ од премијере у Келну 1926. године, Чудесни мандарин је изазивао бурне реакције, па је дуго наилазио на неразумевање и отпор позоришних средина. Барток је причу обликовао експресионистичким музичким језиком, заснованим на снажном ритму, напетој драматургији и густим хармонским склоповима. Радња се одвија у сиромашном предграђу, где тројица бандита користе девојку као мамац за пљачку случајних пролазника. Када се појави богати Мандарин, девојка, под притиском бандита, започиње заводнички плес. Мандарина обузима страст и он почиње да је јури, док бандити покушавају да га убију. Међутим, његова чежња и љубавна жудња сваки пут га враћају у живот. Тек када му се девојка преда, Мандарин налази смирење и умире у њеном наручју.
Снимак нам је уступљен посредством међународне размене чланица Еурорадија.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари