Грамофонија – Бас Александар Пирогов пева руске арије и романсе

Компилација коју ћемо слушати је настала четири године након смрти Пирогова, једног од најчувенијих певача Совјетског Савеза чија је каријера обележила оперску музику у овој земљи током прве половине 20. века. Пирогов потиче из музичке породице и његов отац и браћа су се такође веома успешно бавили певањем, те их је каснија критика често називала певачком династијом. Његова каријера је значајна и за историју дискографије у СССР-у, будући да су Пироговљеви снимци били објављивани на различитим плочама у издању компанија из којих ће касније настати Мелодија. Прве снимке је објавио још крајем двадесетих година на шелак плочама са етикетом Музтрест, што је био назив за скуп предузећа којима је управљао савет за националну економију. Из ове институције ће настати Культурпромобъединение, кровна установа која је дистрибуирала, поред грамофона и носача звука и музичке инструменте, те школску и лабораторијску опрему, а у чијим каталозима су се такође налазили и снимци Пирогова. Након издвајања продукције плоча из ове групације, настао je Грампласттрест, под чијим окриљем је овај певач наставио да објављује своја издања све до краја тридесетих година, када његови снимци постају доступни под етикетом Државног дома звучних записа. У раздобљу око Другог светског рата, Пирогов је снимао за Ногински и Ташкентски завод, а поједини снимци су били објављени и за национализовану летонску компанију Белакорд. Велики број ових издања је израђен у фабрици Апрељевски завод, без обзира на издавача чије је име одштампано на етикети, а на појединим издањима је наведено само име фабрике и текст да је плоча направљена по налогу министарства културе СССР-a, без ознаке компаније. Са појавом пластичних плоча, снимци Пирогова постају део каталога Мелодије, под чијим именом ће бити дистрибуирани након његове смрти.

Насупрот славној дискографској каријери у домовини, Пирогов није имао превише успеха у иностранству. Његова концертна гостовања ван земље су била веома ретка, а снимци су били доступни само на неколико издања објављених током његовог живота. Током педесетих година је опера Борис Годунов објављена за француску компанију Песме света, а амерички Вангард рекордс је објавио две компилацијске плоче са одломцима из опера и песмама на којима поред Пирогова суделују и други руски певачи тог доба. Занимљиво је да се поједини снимци овог уметника налазе и на плочама америчке компаније Бруно рекордс која је била чувена по правно спорним издањима и судским процесима са источноевропским издавачима чије је снимке илегално објављивала у Сједињеним Америчким Државама током педесетих година. Тек су током последњих деценија велики светски издавачи попут Наксоса и поједине мање компаније почеле да објављују снимке Пирогова на савременим носачима звука и сервисима за стримовање.

Аутор Милан Милојковић

Уредница Сања Куњадић