Gradus ad Parnassum – пијанизам Муција Клементија и његових савременика

Јохан Кристијан Бах био је један од кључних актера лондонског музичког живота у другој половини 18. века и аутор који је имао значајну улогу у развоју пијанизма Клементијевог доба. Најмлађи син Јохана Себастијана Баха, изградио је каријеру у Лондону као композитор, извођач и педагог, а заједно са Карлом Фридрихом Абелом учествовао је у успостављању јавних концертних серија које су обележиле музички живот града. Његове сонате за клавир представљале су важан део нове лондонске клавирске културе у којој се обликовао и Муцио Клементи. Управо су сонате Јохана Кристијана Баха међу првим публикованим делима у Енглеској која на насловној страни наводе могућност извођења на клавиру, а његов стил, заснован на јасним фразама, прегледној текстури и израженим контрастима, снажно је утицао на млађе генерације пијаниста и композитора.

У раним сонатама Муција Клементија, можемо пратити како је италијански аутор, седамнаест година млађи од „лондонског Баха”, на темељима раног лондонског пијанизма развио знатно виртуознији и технички захтевнији пијанистички стил. Клементијеве ране сонате обухватају широк распон стилова, од једноставног галантног писма до сложеније и динамички разрађеније фактуре. За разлику од раних соната у којима Клементи још увек полази од галантног модела лондонске школе, у етидама из збирке Gradus ad Parnassum његов стил постаје сажетији, контрапунктски гушћи и усмерен ка систематском развијању техничких проблема.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић