Антологија српске музике

Музички писац и музиколог Петар Бингулац је записао следеће: „Лепу реч Руковет узео је Мокрањац из обичног нашег говора да би дочарала визију прегршти, сплета, руковети ливадског цвећа, разнобојног, шареног, лепог и мирисног и тако означио исту такву богату прегршт, сплет и руковет лепих, свежих и сочних народних песама”. Из ових дела, треба рећи, поникло је још важних "музичких цветова", базираних на темама које су заступљене у овом циклусу. Сетимо се само мелодије „Црни горо” из Једанаесте руковети, од које Петар Коњовић ствара један од најважнијих мотива своје опере „Коштана” или мелодије „Цвекје цафнало” из Тринаесте руковети, која такође налази ингениозну трансформацију у Коњовићевом опусу. Поред њих ту су и данас радо певане, свиране и коришћене мелодије „Биљана платно белеше” или „Пушчи ме”. У том погледу, ако је једно дело обележило и усмерило потоњу историју спрске музике, онда су то Мокрањчеве „Руковети”. И данас, ова дела плене својом заокруженошћу, промишљеношћу, дубоким разумевањем и фином ситилизацијом регистара лирског, шаљивог и драматичног, који проистичу из народне традиције. Мокрањац у овим делима показује богатство инвенције – како музичке, у смислу фактурних смена, спретног коришћења мушког и женског ансамбла, надахнуте храмонизације, тако и ону драматуршко-редакторску – где се утисак целине не постиже само садејством музичких чинилаца, већ и избором песама, повезаношћу њихових тема и стихова, као и радом на врло прецизној стилизацији самог народног узорка.

Уредница Ксенија Стевановић