Светске музичке позорнице

Том приликом наступили су чланови Националног симфонијског оркестра Ирске под управом Леонарда Слаткина, а солиста је био француски пијаниста Давид Фре, који је са овим уметницима интерпретирао Клавирски концерт у де молу, број 20 Кехлова ознака 466 Волфганга Амадеуса Моцарта. Поред овог остварења, на програму је била симфонијска поема Живот јунака, опус 40 Рихарда Штрауса, као и ирска премијера дела Timepiece савремене америчке композиторке Синди Макти, којим је започело вече.

Композиција је настала поводом стоте, јубиларне сезоне Симфонијског оркестра из Даласа и премијерно је изведена 17. фебруара 2000. године, када је овим ансамблом дириговао Ендру Литон. Већ сам наслов дела указује на његову темељну идеју: однос према музичком времену као једном од основних чинилаца форме и израза. Синди Макти истиче да „композиција започиње полако, као да је ’пре’ времена, у некој субјективној, задржаној звучној сфери налик утроби. Затим се јавља пулс налик откуцајима сата, преузима контролу и покреће енергичан и ритмички снажно профилисан средишњи ток композиције… Велики део мог размишљања о музици настао је под утицајем Јунга који је сматрао да целокупна енергија менталног функционисања извире из напетости између супротности: свесног и несвесног, мишљења и осећања, духа и тела, објективности и субјективности. Тако је помирење супротстављених елемената постао важан аспект мог рада”, истакла је ова савремена америчка композиторка.

Критичари француског пијанисту Давида Фреа описују као уметника „поетског тона, изражајности и високе музичке интелигенције. Његово свирање не ослања се на спољашњу виртуозност ради ефекта, већ пре свега на дубинско разумевање стила и самог дела”. Фре је наступао са многим угледним оркестрима и диригентима, а његов уметнички профил најчешће се везује за репертоар бечких класичара и композитора немачког романтизма. Слушаћете га као солисту у Моцартовом Клавирском концерту у де молу, број 20 Кехлова ознака 466.

Други део концерта испунила је симфонијска поема Живот јунака, опус 40 Рихарда Штрауса из 1898. године. Дело је премијерно изведено 3. марта наредне, 1899. године у Франкфурту, под управом самог Штрауса. Замишљено је као повест о јунаку, његовим противницима, животној сапутници, борбама, делима мира и коначном повлачењу из света. Иако Штраус никада није изричито потврдио аутобиографско значење ове композиције, често се сматра да се у лику ’јунака’ делимично огледа и сам композитор – уметник суочен са светом, критиком и сопственом судбином. Ово остварење одликују раскошна оркестрација, снажни контрасти, богатство хармонских боја, виртуозно обликоване оркестарске деонице и драматуршка напетост.

Уредница Ирина Максимовић Шашић