Музика вива

Прво дело изведено на прошлогодишњој трибини, била је композиција Уснула писма Игора Андрића. Овај докторанд на Факултету музичке уметности у програмској књижици наводи да је дело провобитно настало као ораторијум посвећен жртвама стрељања у Крагујевцу 21. октобра 1941. године. Текст је креиран на основу писама која су стрељани остављали својим ближњима, а која се чувају у спомен-музеју у Шумарицама. Дело се састоји се од три става ораторијума који носе називе Сећајте се моји мене јер ме више нема. Лебац сутра немојте послати и Збогом Мицо. Последња ми мисао на тебе. Буди срећан сине и без мене.

Композиција Мала од вртешке Драгане Јовановић заснована на стиховима из истоимене збирке песама Александра Миланковића, које ауторка користи у оригиналу, али не у целости. Како ауторка наводи „Сликовиту и сведену поезију у форми поеме сам скратила, јер ме те речи и стихови гоне на обимнију, целовечерњу форму у виду ораторијума. Неухватљив метар и ритам речи, тако једноставан а опет сложен; о детету у рату и рату у детету; о мецима и круговима…” наводи Драгана Јовановић.

Концерт је настављен композицијом V.R. Ibi coram oculis nostris Зорана Комадине. Дело је аутор започео 2023. године као реакцију на страшне догађаје који су се догодили у основној школи „Владислав Рибникар”, а потом и у селима Дубона и Мало Орашје. У неверици због трагедија које су нас задесиле, као и због немогућности да увидимо узроке и знаке упозорења, Комадина у својој композицији комбинује текст на латинском чије је значење „ту пред нашим очима”, са стиховима молитве Господе помилуј, односно Кирије елеисон.

Бранке Поповић, ауторка која је забележела значајне успехе на домаћој и међународној сцени, као основу свог дела Миље искористила је стихове једног од великих мајстора хаику поезије, Мацуа Башоа који гласе „студена бура, кроз кедрове дува, оштрећи стене“. Са друге стране, инспирацију за формална решења је пронашла у традиционалном ручном раду сачињеном од мноштва ситних петљи који стварају прозрачну геометријску слику. Тако Бранка Поповић у музичком смислу ствара „миље”, који тка уз помоћ музичких петљи, стварајући симетричне геометријске форме, које у свом центру имају слику олује – „реалне и имагинарне, спољашње и унутрашње”.

Још једно дело представљено на отварању прошлогодишње, 34. Међународне трибине композитора у Београду, било је дело Бег голубова из палате Дамјана Јовичина. Аутор је искористио више текстова ауторке Миње Јовичин, док је музички дело стилски хетерогено, са упливима минималистичких поступака и хармонија.

Концерт је заокружен Химном Милорада Маринковића из 2024. године. Дело је написано на текст истоимене песме Милоша Црњанског из његове славне и превратничке збирке „Лирика Итаке" из 1919. године. Драматичне стихове „Немамо ничега, Ни Бога ни господара, Наш бог је крв” Маринковић преводи у прегантно дело, испуњено снажним контрастима и масивним оркестарским звуком.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић