Кларa Сера - „Значење сексуалног пристанка” (1)

Ствари су, наравно, готово увек компликованије него што се може учинити на први поглед, те су неспоразуми, утолико, нужни део комуникације. Но, нису сви неспоразуми једнаке тежине: неки су тежи, а њихове последице далекосежније.

Пристанак на секс чини се једноставним механизмом: обе стране пристају, или једна од страна не пристаје. Шпанска теоретичарка се, међутим, усредсређује на женски пристанак. Разлог за „одабир једне од страна” (у хетеросексуалном односу) условљен је дугом традицијом мушке доминације и женског потчињавања, те хиљадама година врло порозном границом између жељеног и нежељеног секса, барем када је о женама реч. На овом је месту довољно поменути само брачно силовање, па да се проблем одмах усложни. Другим речима, када је жена, недвосмислено, пристала на полни однос? Сера скреће пажњу да је женско "не" била граница иза које мушкарцу није допуштено да иде. Та врста недвосмислености ушла је у највећи део савремених законодавстава, те ако мушкараца упркос недвосмисленом "не" примора жену на полни однос - реч је о злочину. Али Сера показује да се ствар додатно компликује уколико изостане недвосмислено "не", а жена ипак није спремна на полни однос: довољне су, рецимо, конлудентне радње, гестови који недвосмислено стављају до знања да жени није до полног односа. Но, ако изостану и недвосмислено "не" и конклудентне радње, да ли то значи да је жена пристала на полни однос? Сера ће рећи да су управо историјске условљености и неравноправан однос жена и мушкарца довеле до тога да жене пристају на секс иако им није стало до њега. Утолико је, гласи једна теорија, само експлицитно "да" потврда да жене пристају на секс. Али да ли је овакав став одржив?

Књигу Кларе Сера „Значење сексуалног пристанка” објавиће Факултет за медије и комуникације из Београда.

 
Са шпанског превела Јелена Петровић

Читао је Александар Божовић

Уредник Иван Миленковић